Humani gest penzionera iz Novog Sada Zorana Kocića, koji je odlučio da pokloni vikendicu Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka (NURDOR), vraća nadu da dobrotu ništa ne može pobediti.
Kao i mnogo puta do sada, oni koji najmanje imaju, pokazuju da humanost nema vrednost. Ovaj skromni čovek je uprkos penziji od svega 15.000 dinara (oko 125 evra) i lošem zdravlju, ipak na prvo mesto stavio mališane.
Vikendicu od 100 kvadrata na Fruškoj gori sagradio je sa svojim ocem. Kako ga zdravlje više ne služi, godinama unazad ne može da provodi vreme u svojoj kući u vazdušnoj banji nadomak Novog Sada. Shvatio je da je grehota da vikendica sa ogromnim dvorištem uzaludno propada, pa je sa suprugom Sofijom Bajić odlučio da je pokloni NURDOR-u. Kako je rekao za medije, želeo je da taj prostor bude mesto na kome će moći da uživaju u prirodi i čistom vazduhu mališani koji se leče ili su izlečeni od raka.
Predsednica NURDOR-a Jolanda Korora rekla je da su retki ljudi koji se odlučuju na ovakve velike gestove. Zoran je imao samo jedan zahtev, da se vikendica nikada ne proda i da ispred objekta stoji tabla na kojoj će pisati da je reč o donaciji kuće koju je sagradio Zoran s ocem Jovanom.
– Samo su se javili telefonom i rekli da su odlučili da doniraju NURDOR-u vikendicu koja ima 100 kvadrata i prostire se na placu od devet ari. U njoj Zoran nije boravio devet godina zbog bolesti iako je za nju emotivno vezan – rekla je Jolanda.
Teška vremena
Socijalni psiholog Žarko Trebješanin ističe da su humani gestovi i ljudi poput Zorana Kocića retki, ali ih to čini posebno divnim.
– U ovim teškim vremenima nije lako biti human. Ipak, ovakvi postupci osim što su čudesni, sasvim su dovoljni da pokažu da su se ljubav i empatija ipak zadržali u društvu, iako se često zapitamo gde su nestali. Koliko god da mislimo da humanost gubi bitku, gospodin Kocić pokazuje da nismo postali potpuno ravnodušni prema patnjama drugih, onih kojima je podrška neophodna. Ovakva dela su potrebna svakom društvu, kako bi služila kao podstrek drugima, kako bi probudila neke možda samo uspavane želje da pomognemo ugroženima – rekao je za “Vesti” Trebješanin.
Džeparac izbeglicama
Da je Trebješanin u pravu pokazuju ljudi širom Srbije, Srpske i dijaspore koji svakodnevno doniraju sredstva siromašnima i bolesnima, pa i preko “Humanitarnog mosta” našeg lista. A zabeleženi su i pojedinačni slučajevi. Tako kruševački penzioner Zoran Ilić godinama nudi besplatan smeštaj u svom domu za đake i studente. On veći deo godine provodi u Beogradu sa suprugom, pa je svoj dom uredio po meri đaka i studenata. Pored smeštaja sa kupatilom, u prizemlju je uredio i prostoriju za vežbanje i stoni tenis. Svoj studentski dom nazvao je “Stana” po pokojnoj majci.
Mladi Beograđanin Matija Franklin pre nekoliko godina je odlučio da svakog dana kupi stotinu bureka za izbeglice u Beogradu od svog džeparca. Pomogli su mu baka koja živi u Londonu i roditelji koji su bili oduševljeni njegovom idejom. Nekada su umesto bureka to bili kolači.
– Nadam se da će se nekome ova tradicija dopasti, pa da će uraditi nešto slično – rekao je tada Matija.
Priskočili volonteri
Dvorište je u lošem stanju, ali će se za njegovo sređivanje pobrinuti Gradsko zelenilo o svom trošku. Takođe, mnogi volonteri već su se javili da poprave instalacije kako bi ova vikendica mogla da se koristi za boravak mališana.
– Puno je posla pred nama sa novom donacijom, ali mi smo i bolnicu sagradili, pa što ne bismo i jednu vikendicu renovirali – rekla je Jolanda.
Rak kosi mališane
Kocićeva donacija došla je u pravom trenutku. NURDOR već godinama unazad zahvaljujući brojnim donacijama pokušava da otvori što više roditeljskih kuća u kojima bi mogli da borave mališani na lečenju sa porodicama. Trenutno ih ima pet. U Srbiji godišnje od raka oboli više od 300 mališana, a oko 40 njih izgubi bitku za život. Ovaj poražavajući podatak dodatno otežava činjenica da roditelji i mališani pored borbe sa opakom bolešću, moraju da se bore i sa finansijskim poteškoćama, snalaženjem za smeštaj tokom lečenja deteta u većim gradovima Srbije.
Skućio šestoro Jevtića
Užičanin Dragan Marković obezbedio je početkom ove godine krov nad glavom šestočlanoj porodici Jevtić. Marković nasleđenu dedinu kuću poklonio je Sanji i Božidaru Jevtiću koji imaju četvoro dece od osam meseci do osam godina.
On je za “Vesti” tada rekao da više nije mogao da gleda kako se Božidar, koji mu je drug, i njegova porodica muče kao podstanari. Božidar Jevtić je neizmerno zahvalan svom prijatelju i svim ljudima dobre volje koji mu pomažu.
Siromašni najviše pomažu
Psiholog Aleksandra Janković kaže da ne voli kada se govori da u ljudima više nema humanosti.
– Svakog dana nas neki divni ljudi podsete da to nije tako. Humanost je deo svakog bića, svi u sebi imamo zrno dobrote koje koliko god nas život okretao na drugu stranu, ne može potpuno da se zatre. Postupak ovog divnog čoveka iz Novog Sada treba svima da nam bude podstrek da to zrno potražimo u sebi i probudimo ga, posejemo i širimo dalje. Srbi su human narod, a to nema i nikad nije imalo veze sa novcem, jer su pomagali uvek najviše oni koji su najmanje imali. Mi smo ljudi velikog srca, to je naš genetski kod – zaključuje za “Vesti” Jankovićeva.
