Nepregledni pašnjaci, stada ovaca koje pasu i vidik koji se sa nadmorske visine od 1.200 metara pruža na čak sedam planina idilična su slika netaknute prirode Pešterske visoravni, najveće na Balkanu. Njeni neistraženi predeli, ali i dobra i zdrava hrana koju spremaju vredne domaćice, prethodnih godina privlače sve više turista u ove krajeve.
Zime na Pešteru su duge i hladne, priroda je divna, ali često okrutna i neumoljiva. Pešter je najhladnije područje Srbije u kome je izmerena najniža temperatura do sada – 39,5 stepeni, a sneg se zadržava od novembra do maja. Zato mnogi kažu da je to srpski Sibir.
Okrutni uslovi
– Ljudi koji žive tamo opstaju u surovim uslovima, gotovo da nema puteva… Kad odete na Pešter dobićete pršutu, sir, kajmak i rakiju, to je sve što oni imaju, ali će sa svakim to rado podeliti – kaže Ivan Strahinić, fotograf koji je svojim objektivom zabeležio i magiju pešterskih polja.
Iako na prvi pogled, zbog uslova u kojima žive, deluju preozbiljno, ljudi s Peštera puni su duha i neobične blagosti. Gostoprimstvo je jedan od prvih i najvažnijih zakona na najvećoj balkanskoj visoravni. Ovde se mogu probati tradicionalni specijaliteti, kao što su sjenički sir, mantije i baklave ili čuvene teletina i jagnjetina sa Peštera. Postoje i poslastice koje se mogu okusiti samo ovde, kao što su specijalitet od gusto kuvanog ovčjeg mleka – jardum, sjenički sudžuk ili jela od heljde.
Kroz visoravan protiču reke Uvac, Vapa, Jablanica i Grabovica, a tu je i Sjeničko jezero bogato raznim vrstama ribe poput potočne pastrmke, mladice, skobalja, klena, i drugih. Zahvaljujući prostranim pašnjacima razvijeno je stočarstvo, pa nije neobično videti stada ovaca, goveda i konja kako bezbrižno šetaju dok pasu.
Ptica prdavac
Veliko je bogatstvo životinjskih vrsta na visoravni pa je uvrštena na Ramsarsku listu zaštićenih područja. Ovde živi veliki broj retkih biljaka i životinja kao što su barski trolist, ušljivac, ritska sova i planinski mrmoljak. Pešter je i poslednje mesto u Srbiji gde se može videti ptica prdavac.
Zbog velike nadmorske visine i mnogobrojnih kulturnih i istorijskih spomenika, Pešter mnogi porede i sa Tibetom. U samoj Sjenici nalazi se džamija Sultan Valide iz 19. veka, zadužbina majke sultana Abdula Hamida Drugog, koja je izgrađena bez ijednog stuba ili temelja, a odlikuje se drvenom kupolom prečnika od čak 15 metara. Nedaleko od Peštera nalazi se manastir Kumanica s crkvom posvećenom Svetom arhangelu Gavrilu za koju se veruje da je izgrađena u 13. veku.
Paoline suze
Ivan Strahinić je imao priliku da radi sa Paolom Kasali, koleginicom iz Italije. Slučajno su se upoznali, pa zajedno proputovali 15.000 kilometara.
– Žena fotografiše ljude i prošla je ceo svet, a zaplakala je jedino na Pešteru. Dogovarali smo se da odemo na ručak, ali niko od tih ljudi nije želeo da uzme novac. Zbog načina na koji su je dočekali, na koji su je ispratili, krenule su joj suze. Tada mi je rekla: “Ovo nigde nisam osetila.”
Legenda o aždaji
Predanje kaže da je cela Pešterska visoravan nekada bila pokrivena velikim jezerom u kojem je živela troglava aždaja koju je ubio Sveti Đorđe. U samrtnom ropcu, repom je okrnjila šumu u današnjoj Krnjoj jeli, a od njenog leta zaninala se cela planina Ninaja. Pre sukoba sa aždajom Sveti Đorđe je udario mačem u kamen i iz njega je potekla hladna planinska voda. Na izvoru Đurđevice ta voda i danas teče, a žitelji pešterske visoravni su tu vekovima prinosili ovna kao žrtvu.
