Posle Prvog svetskog rata ulovljen je poslednji divlji evropski bizon. Ali, pre tačno sto godina grupa ljudi rešila je da učini nemoguće – da opet naseli kontinent bizonima.
Bio je vikend krajem avgusta 1923. godine kada su se „zaverenici“ sastali u Berlinu. Nameravali su da spreče izumiranje evropskog bizona. Jer, najveće divlje govedo na kontinentu nije se dobro provelo tokom Prvog svetskog rata i u poratnim godinama.
“Poslednji bizon je ulovljen posle rata”, priča Ginter Trap iz zoo-parka u Hanauu.
“Ljudi nisu imali šta da jedu i to je bila smrtna presuda za bizone.”
Smatra se da je poslednji slobodni bizon Evrope odstreljen na prostoru današnjeg poljko-beloruskog nacionalnog parka Beloveža. To je mogao biti kraj jedne vrste koju su lovili još od starih Rimljana pa do ruskih careva.
Parenje pod nadzorom
Ali, nekoliko primeraka je preživelo u zoo-vrtovima, recimo u Berlinu i Frankfurtu. Upravo su se vodeći ljudi ta dva vrta sastali sa namerom da spasu bizona pod vođstvom direktora frankfurtskog zoo-vrta Kurta Primela.
Sastavljena je lista od svega 56 primeraka bizona koji su preostali – i popisano njihovo rodno stablo. Tek dvanaest bizona dolazilo je u obzir za priplod.
“Uzgoj bizona tako je bio početak borbe za očuvanje i drugih životinjskih vrsta, koje su se mogle spasiti samo takvim parenjem”, kaže Marko Dinter, koji danas u frankfurtskom vrtu radi u oblasti zaštite prirode.
Danas evropski bizon ima solidnu populaciju od preko osam hiljada životinja. Prvi su opet naseljeni u prirodi tek posle 1952. godine, upravo u Beloveži gde su istrebljeni 33 godine ranije.
Puštani su kasnije u razne oblasti Evrope, u Nemačkoj tek 2013. godine stotinak kilometara severno od Frankfurta.
Sada idu na Kavkaz
Suživot sa ljudima ponekad donosi trzavice. Recimo, vlasnici šuma ne vole kad im bizoni obrste koru drveta. Ipak, projekat naseljavanja se nastavlja, traže se nova pogodna mesta.
I zoo-park u Hanauu uključen je u program uzgoja. „U bliskoj budućnosti opet nas čeka puštanje u divljinu“, kaže Sabine Šol iz tog parka.
Tamo, na Kavkazu, biće do 2028. godine pušteno sto evropskih bizona koji bi trebalo da izgrade stabilnu populaciju. Neki primerci doći će i iz zoološkog vrta u Berlinu.
Posle tačno jednog veka, bizon je nada za zaštitu životinjskih vrsta jer pokazuje šta je sve moguće – kad se hoće.
