Razgovori delegacija Beograda i Prištine u Vašingtonu mogli bi da se smatraju uspešnim čak i ako dovedu do postepenog unapređenja dijaloga, kaže Danijel Frid.
Frid, nekadašnji pomoćnik državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, sada visoki saradnik nevladinog Atlantskog Saveta, za Glas Amerike kaže da se “nada da se Trampova administracija konsultovala sa partnerima iz Evropske unije”…
– Ako ostavimo po strani međusobne sitne razmirice u javnosti, rešenje problema na Balkanu zavisi od evropske budućnosti za sve tamošnje zemlje, koju samo Evropska unija može da obezbedi, a ne Sjedinjene Države – ističe Frid.
Podseća da je Ričard Grenel govorio o postizanju napretka na ekonomskom i trgovinskom planu između Srbije i Kosova.
– Bilo bi značajno i dobro ako se to postigne, posebno ako nastojanja na samitu budu nadgradnja nad dosadašnjim dostignućima i ako se ne bude počelo od nule – navodi on.
Prema njegovim rečima, malo je verovatno da bi sada mogao da bude postignut veliki sporazum, uključujući priznanje Kosova od strane Srbije, ali to ne bi trebalo da bude jedina mera uspešnosti sastanka.
Na pitanje šta je cilj sastanka i da li bi SAD trebalo da ostanu aktivno angažovane čak i ako ne bude postignut uspeh, Frid kaže da bi Vašington mogao da padne u iskušenje da izvrši pritisak na obe strane da postignu neki sporazum preteći povlačenjem iz svojih inicijativa na Balkanu.
– To bi bila greška. Sjedinjene Države su naučile tešku lekciju da napuštanje problema, bilo da je reč o onima na Balkanu ili drugim, neće dovesti do toga da oni nestanu – istakao je on.
Upitan šta bi mogao da bude motiv dve strane da postignu neku vrstu prodora na ovom konkretnom sastanku, Frid kaže da je moguće da dve strane procenjuju da mudrim traganjem za odgovarajućim rešenjima izmedju SAD i EU, mogu da izbegnu teške, ali neophodne opcije.
– Generalno verujem da bi EU i SAD trebalo da saradjuju na harmoničan način. Vašington ima političku moć u regionu. Evropska unija ima resurse i najveću nagradu – članstvo u EU. Kada SAD i EU kombinuju svoje resurse, imamo bolju šansu da postignemo napredak – zaključio je Frid.
Sve sami mislioci i analitičari.
A u kom trenutku bi to Srbija trebalo da učini???
I Nemačka je anektirala Češku, pa su nakon rata nemci sami otišli iz Češke. Ni manje ni više oko 3 miliona nemaca. Čime se mi bavimo, kao da smo u srednjem veku. Svaki mafijaški brlog koji ojača bi da formira državu. Umesto da ljudi rade i poboljšavaju kvalitet života svi bi nekakve države da prave.
Kosovo i Metohija je Srpska teritorija i tako će uvek biti. Srbija je vazda bila pod okupacijom ali pre ili kasnije oslobodićemo mi to od okupatora, privatne kompanije NATO.
Ne samo u ovom trenutku. Nikada.
Treba osloboditi Drac Elbasan i hiljadugodisnju Srbsku prestonicu Skadar!!!!