Nakon nedavne priče o starici Emini Amčović (70) iz zabite Banovice podno Peštera, koja sama u planini, bez ikakvih prihoda brine o teško bolesnom sinu Ismetu (44) brzo su se javili dobri ljudi, mahom čitaoci “Vesti”, koji su poželeli da novčano i na druge načine pomognu. Neki su to odmah i učinili.
Po običaju, u Banovicu je odmah krenuo poznati novopazarski humanitarac i saradnik “Vesti” Hido Muratović, koji je starici i njenom sinu odneo namirnice, odeću, obuću i lekove u vrednosti od oko 100 evra.
– Bila je to prva pomoć koja im je, koliko sam mogao da vidim, mnogo značila. Uskoro ću ih ponovo posetiti. Ismetu ću poneti novu sekiru, kako bi na vreme počeo da sprema drva za zimu i tranzistor koji mu mnogo nedostaje, a baki Emini usisivač. Apelujem i na sve dobre ljude da im pomognemo, jer su sami i nemoćni da poboljšaju svoj život – kaže Muratović.
Pored pomoći ovog dokazanog humaniste, stigla je i prva donacija iz Nemačke. Sandžaklija poreklom, Nezir Hačković poslao je Emini i Ismetu 100 evra. Od Fikreta i Zukrete Toskić iz Amerike Amčovićima je stiglo 200 dolara, a od Fikreta Tutića iz Austrije 100 evra. Inače, Fikret je u rodni kraj doneo još 500 evra koji će biti podeljeni drugim nevoljnicima, starima i sirotinji. Još 100 evra stiglo je od našeg anonimnog čitaoca, poreklom sa Peštera, iz Luksemburga.
– Do sada su nam pomagale samo komšije iz okolnih sela koje nisu dozvoljavale da gladujemo i da Ismet koji često ima epi-napade ostane bez potrebnih lekova. Koliko vidim, pomoć nam je stigla i izdaleka, čak iz Amerike. Biće nam mnogo lakše. Nadam se da će i Ismetu biti bolje. Hvala svima do neba, Bog neka čuva svakog našeg dobrotvora, veliki sevap su učinili – priča baka Emina dok joj suze teku niz lice.
Istina, Emina ni trenutka Ismeta ne sme da ostavi samog, jer se nikada ne zna kada će ga pogoditi epi-napad. Samo ona zna kako da mu, kad ta nevolja dođe, pomogne.
– Bilo je dana kada nismo imali dovoljno lekova ili ih Ismet nije redovnio pio, pa je njegovo zdravstveno stanje bilo nepodnošljivo. Hvala Bogu sada je znatno bolje, a uz redovnu terapiju, verujem, biće još bolje. Maštamo o tome da renoviramo kućicu koju imamo i da sagradimo kupatilo (da se i moj Ismet istušira kao i drugi ljudi) ili da, što je teže izvodljivo, odemo nekud bliže gradu kako bi Ismet, kad i mene ne bude bilo, bio bliži lekovima i lekarima – kaže Emina.
Ismetu je, kako kaže, majka Emina sve u životu što ima.
– Najvažnije mi je da majka poživi i da je zdravlje posluži. Ne znam šta će sa mnom biti kada ona ode negde gore, kad napadaju veliki snegovi i kada putevi budu danima u prekidu. Za sada o tome ne želim ni da razmišljam – priča smireno Ismet i strahuje da će, ipak, na kraju, završiti u nekom domu za stare i bolesne.
Nismo sami, hvala do neba
– Pozdravite sve ove dobre ljude koji su nam poslali pomoć. Prenesite im naše pozdrave i našu veliku zahvalnost. Život će nam se sigurno promeniti nabolje. Sada znamo da više nismo sami i da postoji neko negde daleko ko brine o nama – priča Ismet.
Naglašava da će, kad sakupi dovoljno novca, pokušati da ode do Beograda kako bi u nekoj od tamošnjih klinika dobio lekove koji bi smanjili epi-napade i poboljšali njegovo zdravstveno stanje.
Ne sme da se udaljava
Ismet je vrlo radan, kad je pod dobrom terapijom može mnogo toga da uradi, ali nevolja je što ne sme sam da se udaljava od kuće.
– I kad pođem u šumu da sečem drva pored mene je majka Emina, veliki je ona borac i veliki čovek, da nije nje ko zna da li bih još bio u životu – kaže ovaj bolesni goršak sa Peštera.
