Kada se tek pojavio na teniskoj sceni kao perspektivni junior Filipa Krajinovića mnogi su videli u vrhu belog sporta. Učenik akademije Nika Bolitijerija bio je izvanredan junior, njegov ritern upoređivali su sa Agasijevim i činilo se da mu je velika karijera predodređena. Ipak, povreda ramena i ogroman pritisak javnosti usporili su Filipov napredak. Usporili, ali ne i zaustavili – ove sezone igra na visokom nivou, kockice su se sklopile i trenutno se nalazi nadomak top 100. Zbog povrede Tipsarevića i odsustva Troickog, trenutno je treći srpski reket, iza Đokovića i Lajovića…
Osvojio je čelendžere u Vićenci i Kortini, igrao je i finale u Sarasoti, na ATP turniru u Hamburgu prošao je kvalifikacije i došao do treće runde. Kao šlag na torti došao je uspeh u kvalifikacijama za US open, gde se trijumfom nad Argentincem Huanom Ignasijem Londerom plasirao i u glavni žreb poslednjeg grend slema u Njujorku.
– Ključno je da sam počeo više da verujem u svoju igru. Krila mi je dao i taj prvi meč u Dejvis kupu. Počele su da se ređaju pobede, osvojio sam neke turnire, pa je realno da se do kraja godine nađem u top 100, pošto ne branim mnogo poena. Imam pravu igru i to je najvažnije. Počeću posle US opena da više igram na jačim turnirima. Ovaj prvi grend slem na terenima Flešing Medouza je tek početak – nagoveštava 22-godišnji Filip.
U ranim tinejdžerskim godinama otišao je na akademiju Nika Boltijerija, u kojoj se formirao kao teniser. 
– Nije mi bilo lako tamo. Otišao sam sa 14 godina i predstavljalo mi je problem da se uklopim. Otišao sam tamo sam, sklopio sam ugovor sa agencijom IMG, a moj sadašnji menadžer Oliver mnogo mi je pomogao u tom periodu. Nisam znao jezik, nisam razumeo kad imam treninge, nisam mogao da pohvatam kako se sve to odvija. Ali, to je vrlo zanimljiva akademija, odrastao sam tamo i stvarno je volim. Rad tamo dosta je uticao na moju karijeru. Trenirao sam sa velikim teniserima kao što su Kei Nišikori, Tomi Has, Radek Štepanek…što mi je pomoglo da poboljšam igru.
Međutim, nije sve išlo prema prognozama. Pritisak javnosti bio je ogroman i to je negativno uticalo na Krajinovićev put.
– Malo su me mediji digli na početku karijere, pošto sam otišao rano u SAD i potpisao neke ugovore koje imam i danas. Stvarno je bio žestok pritisak, ali igrao sam vrlo dobro i bio sam među pet najboljih juniora na svetu sa 16 godina. Posle toga se desila i povreda… Ipak, mnogo sam naučio iz tog perioda i sa jedne strane mi je drago što sam prošao kroz sve to, jer mi je sada mnogo lakše. Sa druge strane, nije uopšte bilo lako. Mnogo se očekivalo od mene, rano sam ušao u veliku igru, a nisam bio fizički spreman za to. Onda su brzo počeli komentari u stilu "od njega nema ništa". Na sreću, sada se sve uklopilo – kaže mladi Somborac.
Karijera mu je krenula uzlaznom putanjom, ali Filip je svestan da je tek na početku dugog puta:
|
Pomoć Novaka
Povreda prošlost |
– Imam mnogo prostora za napredak, što je dobro. Najpre treba fizički da ojačam, želeo bih da igram agresivnije, a treba da radim i na servisu. Mislim da će sve biti u redu, samo treba da nastavim da budem vredan.
Sada ga čeka Dejvis kup u Indiji, a posle će Krajinović pokušati da igra na jačim turnirima, za razliku od prethodnih meseci, kada je, uglavnom, učestvovao na čelendžerima.
– Još sam tu negde između, na granici najboljih 100, ali mislim da ću ići u Aziju, pokušati da igram kvalifikacije za neke turnire. Želim da se takmičim sa najboljima, mislim da imam igru za to. Moj glavni cilj sada je da izborim direktan plasman u glavni žreb za Australijen open, mada mislim da sam u tome već uspeo. Sledeći korak su svakako ATP turniri – zaključio je Filip.
