Izjava komandanta nemačke mornarice Kaj Ahib Šenbaha da je Krim nepovratan za Ukrajinu i da Zapad mora da promeni odnos prema Putinu izazvala je burne reakcije Kijeva ali i pokazala da nemački admiral nije usamljen u svom mišljenju.
Povodom izjave nemačkog viceadmirala da bi Zapad trebalo da uvaži stavove ruskog predsednika, što je podiglo žestoku prašinu u javnosti, Jan Nolte, član Komiteta za odbranu Bundestaga, kaže da je admiral bio u pravu.
Nolt je mišljenja da je viceadmiral Kaj Ahib Šenbaha bio zamoljen za profesionalnu procenu situacije i da je dao profesionalan, a ne ideološki odgovor.
– Ako ćemo iskreno, politika Zapada prema Rusiji nije samo zasnovana na iskrenoj želji za deeskalacijom, već, nažalost, i na stvaranju jednostavnih, antiruskih neprijateljskih slika, i geopolitičkim interesima ljudi na vlasti. Ovako nećemo doći do rešenja – tvrdi Jan Nolte.
Mnogo je baruta u vazduhu
Iako se Ministarstvo odbrane Nemačke odmah ogradilo od iznetog stava, a admiral ne čekajući dalje procedure sam podneo ostavku, bura u javnosti se nije stišala.
Analitičar Miroslav Stojanović kaže da je epizoda okončana ali činjenica da se o njoj i dalje raspravlja ukazuje na ozbiljniju pozadinu. U sadašnjoj uzavreloj atmosferi sa mnogo baruta u vazduhu gde se Evropa nalazi u procepu između rata i mira ova izjava je, kaže, dobila zaista jedan snažan politički i medijski odjek.
Izolovanje Rusije imalo bi fatalan učinak po Evropu
Stojanović podseća da je admiralova izjava uznemirila Kijev koji je burno reagovao, pozivajući na neku vrstu diplomatskog raporta nemačku ambasadorku u Ukrajini. Berlin se, kaže zbog ove izjave ali i činjenice da je odbio da pošalje ofanzivno ili odbrambeno oružje Ukrajini koja je morala da se zadovolji samo poljskom bolnicom i medicinskim osobljem, našao u delikatnoj situaciji.
– Nemačka se našla pod pritiskom i drugih zemalja Zapada, posebno Velike Britanije i SAD koje su je optužile da je najslabija karika u NATO lancu i da podriva jedinstvo i jedinstveno reagovanje prema Moskvi. Istovremeno, treba znati da glas viceadmirala nije usamljen. Veoma uticajna ličnost Markus Zeder, predsednik pokrajinske vlade u Bavarskoj i šef Hrišćansko socijalne unije koja je doskora bila u Vladi rekao je da Rusija nije neprijatelj Evropi i da izolovanje Rusije predstavlja veliku greška, jer svaka izolacija od Rusije može imati veoma fatalan učinak i posledice za samu Evropu.
Reljef je malo drugačiji nego što se misli
Zeder je, kaže Stojanović, upozorio da ovakvi potezi Evrope približavaju Rusiju drugim velikim silama, i Kini, ali i da se ne sme odugovlačiti sa davanjem licence za “Severni tok 2” jer će Nemačka doživeti rusku zimu.
– Sve to otkriva malo drugačiji reljef nego što se na prvi pogled zna i misli. Setimo se prošlogodišnje inicijative Makrona i Merkelove da se sa Rusijom razgovara u ime EU. Portal Politiko je ukazao na brutalno protivljenje Poljske i baltičkih zemalja, ali bilo je i nekoliko članica EU koje su bile veoma suzdržane i kritične prema toj inicijativi, recimo Holandija i Švedska. Inicijativa je propala ali je Makron tada govorio rečnikom koji je čudan i prejak za državnika i diplomatu. On je rekao da na rusofobiju u tim zemljama lideri reaguju paranoično i da sa Rusijom ne treba tako postupati.
Igra se na diplomatsku kartu
U taj kontekst, ukazuje Stojanović, treba staviti i sastanak u tzv. Normadijskom formatu u Parizu koji je okupio političke direktore ministarstava inostranih poslova Francuske, Nemačke, Ukrajine i Rusije.
– Bilo je poslednjih dana zebnje da li će do toga doći zbog burnog reagovanja Ukrajinaca na izjave, a pre svega izjavu admirala Kaj Ahib Šenbaha. Situacija je takva da se igra na diplomatsku kartu i bez obzira na ratne trube verujem da će se kompromis između Zapada i Rusije biti postignut.
Zapad je isteran na čistac
U svemu ne treba zanemariti ni najavu nove” istočne politike” nemačkog kancelara Olafa Šolca.
– Istočna politika asocira na Brantovu politiku koja je Brantu donela velika međunarodna priznanja i nagradu za mir. U središtu te nove politike o kojoj se još uvek ništa ne zna, mora se naći i Rusija. Inicijative koje pokreću Olaf Šolc i Makron su interesante, posebno u kontekstu činjenice što bi posle sastanka sa nemačkim kancelarom, Makron trebalo da razgovara direktno sa Putinom.
Bacajući vojničku kartu na sto, Moskva je, zaključuje Stojanović, ipak isterala Zapad na čistac koji razume da sa Rusijom treba da se razgovara kako bi se postigla neka vrsta bezbednosnog poretka u Evropi s tim da njoj, Rusiji, budu pružene garancije zarad nacionalne bezbednosti.
