To je i zakon zbog koga Amerika ulazi u dubiozu, a njeni politički predstavnici sa leve strane sebe smeštaju u sferu – kupujem, prodajem, oduzimam i dodajem. To je zakon koji građani bez dobrog priručnika neće moći da razumeju, pa im sada preostaje da se dvostruko više mole Bogu za zdravlje i sanjaju o tome da im priručnik uskoro ne zatreba. To je zakon zbog koga republikanci, kakve li ironije, zadovoljno trljaju ruke, verujući da će im baš njegovo usvajanje doneti pobedu na novembarskim izborima.
Zakon o zdravstvu je ponovo po sredini raspolutio Ameriku, kao što su i predstavnici vlasti nepomirljivo podeljeni. Četrnaest država sa juga već je tužilo državu, tvrdeći da je zakon neustavan, dok je desetak kongresmena od nezadovoljnih birača već dobilo ozbiljne pretnje, računajući i pretnje smrću. Neke kancelarije predstavnika Demokratske partije prvog dana po usvajanju zakona su demolirane.
Nepobitna činjenica da je reforma zdravstva Americi neophodna, na žalost, nije uspela da pomiri političke protivnike i okupi ih oko zakonskog predloga koji bi zadovoljio leve, desne i one u sredini. Demokrate su se za svoj predlog čvrsto držale, danonoćno kombinujući ko će glasati za, a ko protiv, pa su na kraju (ko zna po kojoj ceni) kupili i glas kongresmena Stupaka (čuvenog borca protiv abortusa), za koji je Obama lično potpisao izvršno naređenje, prema kome abortusi neće biti finansirani iz saveznih fondova. Problem je u tome, što egzekutivno naređenje nikoga ne obavezuje i nema snagu zakona.
Predsednik Obama je ovim glasanjem prešao Rubikon. Uspeo je da podržavi jednu šestinu ekonomije i približi se svom cilju da evropeizuje Ameriku i uvede je u socijalizam. Jer, ovo u stvari i nije zakon o medicini; na kraju krajeva, skromno fundirani federalni program je vrlo lako mogao da siromašnoj populaciji bez ikakvog zdravstvenog osiguranja ponudi osnovni medicinski plan. Ne, umesto toga, u zakonu se radi o preuzimanju masivne porcije privatne industrije; radi se o zapošljavanju desetina hiljada lojalnih, poslušnih službenika, puneći tako kancelarije novim tehnokratama koji će bolje od samih građana znati šta je za njih dobro.
Republiaknci su, sa druge strane, u mislima već uveliko u novembru, pa prave svoju računicu i sabiraju mesta koje će izvojevati u Senatu i Kongresu, takođe bez mnogo brige za interese svojih birača. Amerikanci se još uvek glasno niti raduju, niti bune, zabavljeni prečim poslovima preživljavanja. A meni, koja dolazi iz zemlje u kojoj "osiguranje za sve" nije funkcionisalo, dobro je jasno da zakon jeste BIG DEAL. Baš onako kako je Džo Bajden uz psovku rekao.
