Veliki brat motri i Srbiju

0

 

Vreme "bubica" prošlo: Američka obaveštajna agencija
 

Američka Nacionalna obaveštajna agencija (NSA) ima dozvolu predsednika Baraka Obame da prisluškuje komunikacije praktično svake države na svetu. U istrazi koja je tim povodom pokrenuta objavljen je i izveštaj iz kojeg se vidi da je predsednik potpisao ovlašćenje NSA da presreće komunikacije u 193 države sveta. Na tom spisku je i Srbija.
Međutim, u javnosti se često pogrešno tumači da NSA špijunira koga hoće tako što instalira nekakvu opremu u određenoj zemlji, te kako neki agenti tumaraju postavljajući "bubice" kojekuda.
Sistem je zapravo mnogo jednostavniji. Malo je poznato da kompletan internet saobraćaj prolazi kroz jednu tačku u Velikoj Britaniji. Reč je o centru Bjud u uvali Vajdmaut odakle su po dnu Atlantika sve do servera i telefonskih centrala u SAD razvučeni veliki telekomunikacioni kablovi pod imenima Apolo Sever, TAT-8, TAT-14 i Žuti-Atlantski prelaz-2.

Majkl Hejden

Ovim kablovima upravljaju velike privatne telefonske kompanije udružene u nekoliko konzorcijuma. Čak 95 odsto ukupnog svetskog internet saobraćaja prolazi kroz dva centra u Britaniji.
Sve što je NSA, odnosno njen britanski pandan – Vladin štab za komunikacije – trebalo da urade jeste da obezbede sudski nalog za presretanje komunikacija tu, u Velikoj Britaniji.
Vreme "bubica" je prošlo. Danas signalni obaveštajci prate razgovore u Keniji iz SAD ili Britanije. Više nisu potrebni operativci na terenu.
Izvori iz srpskih bezbednosnih krugova navode da su razgovori srpskih zvaničnika zaštićeni kad je reč o unutrašnjem saobraćaju. Oni takvo mišljenje zasnivaju na činjenici da mi kontrolišemo naše telefonske mreže, ali i da čim saobraćaj ode napolje, internetom ili telefonski, nikakva zaštita nije moguća.
Najveći deo presretanja elektronskih komunikacija zapravo je prikupljanje "metapodataka", odnosno analiza ko je s kime u vezi.
O čemu je reč objasnio je slikovito general Majkl Hejden, nekadašnji čelnik i NSA i CIA.
– Mi smo na osnovu sudskog naloga pribavili baze podataka svih telefonskih brojeva u SAD. Te su baze pohranjene u digitalnom sefu kojem može da pristupi tačno 22 službenika s posebnim ovlašćenjima. E sad, na primer, na terenu negde u Jemenu naši opertivci dođu do broja koji koristi neko ko je osumnjičen ili optužen za terorizam. Plastično rečeno, mi taj broj uzmemo i virtuelno dreknemo u onaj sef: "Hej, da li je neko od vas kontaktirao ovaj broj?". I onda vidimo da li jeste ili nije. Od ukupnog internet saobraćaja NSA presretne ravno 0,000000004 odsto podataka – objasnio je Hejden.

 

Može i ne mora
To što je Srbija na spisku 193 države u kojoj NSA može da nadzire komunikacije, ne znači da je NSA i aktivna u Srbiji. Naime, predsednikov Savet za nacionalnu bezbednost procenio je da bi bilo bolje da predsednik izda jednu opštu dozvolu, nego da obaveštajci trče svaki čas u Belu kuću po novo odobrenje. Otuda 193 države, ili čak 122 svetska državnika. Naravno, činjenica da se na spisku nadziranih našla i Angela Merkel, proizvela je ozbiljno zahlađenje odnosa dve zemlje.

 

 

 

Obrada u 30 dana
NSA može da skladišti prikupljene podatke u džinovskim digitalnim skladištima do 30 dana. U tom roku obaveštajci moraju da razluče bitno od nebitnog, a da bi se to postiglo moraju se angažovati vrsni lingvisti koji će prosto znati da imejl poruke pročitaju, razgovore preslušaju i sve to transkribuju. Ako uzmemo da se samo u Kini govori više desetina verzija kineskog i srodnih jezika, u Pakistanu 11 službenih jezika, onda je jasno da NSA zapravo nema ozbiljnih kapaciteta da presretnute podatke obradi valjano.

 

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here