Kako su Srbi “napravili kuću svima na putu”, istorija je puna vojski, buna, ustanaka i ratova, a ljubav je vekovima na ovim prostorima bila izbegavana tema, kao da je slabost koja ne priliči ratnicima i junacima.
U knjizi “Velike srpske ljubavi” Žiža Radivojević zabeležila je 40 ljubavnih priča koje svetle kroz osam vekova srpske istorije. Na stranicama njene knjige našli su se parovi kojima je ljubav obeležila život, bilo da je trajala ili se pretvorila u pepeo, spaljena strašću, teškim političkim ili etničkim okolnostima.
Knjiga se može poručiti putem imejla autorke: zizaradivojevic@gmail.com
Među Milošem i Jelenkom se razvio pravi supružnički odnos, pun ljubavi i poverenja. Miloš je bio od onih muškaraca kojima krv zavri kad vide ženske obline, nije se u tome ustezao ni kočio, ali je brzo i zaboravljao. Jelenka je, osim lepote, imala i lepe manire, kao i veštine stečene u haremu. Bila je i pismena, možda i jedina pismena žena koju je nepismeni knez video do tada.
Dve kuće i dve žene
Dok je i Ljubica bila pod istim krovom uzimala je Jelenku za prevodioca kada je bila pozivana od pašinice. Ona je odlazila sa gospodaricom, uvek iza nje i uz dužno poštovanje, oborena pogleda i u svemu dajući prednost Ljubici. Da li je u njenoj duši preovlađivao strah od žene koja je bila luda od ljubomore, ili je to bila mudra taktika da pokornošću dobije Miloša kome je bilo dosta ljubomornih žena, ne zna se. Nikom se nije poveravala, a ništa nije ni zapisala. U to vreme još nije bila sigurna u svoj položaj kod Miloša.
Malo se zna da je kneginja Ljubica nameravala da ubije još jednu Miloševu ljubavnicu, Stanu Ristić iz Stragara. Uhvaćena je kako čeka ispod kragujevačkog mosta sa dve napunjene kubure u grudima.
Ljubičinim odvajanjem u Požarevac knez je imao dve kuće i dve žene. Jednu, zakonitu, koju su zvali Velika gospođa i drugu, izabranu a nevenčanu, koju su prozvali Mala gospođa. Mala gospođa mu je rodila i sina Gavrila, 1826. Ceo Kragujevac je mogao da vidi srećnu porodicu kad je Miloš boravio u tom konaku.
Neveran u samoj biti svog bića, promenljiv i varljiv, Jelenki je dugo bio odan i ona je imala veliki uticaj na njega. Čak su i njegova rođena braća, kada su nešto želela, dolazila kod nje da je mole za intervenciju. Tako nešto nijedna žena pre ni posle nje nije mogla da ima. Nesklon i nenaučen pravom odnosu sa ženom gde je ona više od žene-ljubavnice, više od žene-majke njegove dece, uz Jelenku se Miloš učio i takvim, za njega novim stvarima. Ostao je uz nju i kada je izgubila sina, malog dečačića koji se rodio slabašan i bolešljiv. Miloš, koga su žene interesovale dok mu pružaju užitak i razonodu, ovoga puta bio je uz Jelenku, slomljenu u bolu za sinom.
Rešio da je oslobodi
Srpski knez niže uspehe na diplomatskom planu. Mudra politika koju je vodio i okolnost da je u tursko-ruskom ratu Porta pretrpela poraz, donose dugo očekivanu samoupravu Srbiji. Sultanovim hatišerifom Srbija dobija svoju upravu, slobodnu trgovinu i zanatstvo, i uz druge ustupke i poseban berat, akt kojim se knezu Milošu priznaje nasledno kneževsko dostojanstvo.
Već u to vreme neizmerno bogat, Miloš je dobio krila i postao još bezobzirniji u unutrašnjoj politici i ophođenju sa narodom ali i viđenijim ljudima. “Miloš ne zna šta je od boga greota ni od ljudi sramota”, piše o njemu Sima Milutinović Sarajlija.
Ono što nije mogla ni Ljubica, ni niko drugi da učini, uradila je zvanična politika. Kako je 1830. postao knez sa naslednim pravom, to je značilo sasvim drugi poredak stvari. Jelenku je i dalje voleo i držao uz sebe, i možda baš zbog te ljubavi, odlučio da je oslobodi. Imala je 18 godina kada je došla njemu, a sa njim provela celih 15. Ulazila je u godine kada je još mogla da zasnuje porodicu ali vreme za to je sve više izmicalo. Suviše mu je Jelenka značila da bi je prepustio sudbini još jedne odbačene ljubavnice koja ne zna šta bi sa svojim životom.
Shvatio je da njen život treba da bude ispunjeniji i da bi trebalo da nekom bude gospođa, a ne samo Mala gospođa. Izbor je pao na Teodora Herbeza, Hercegovca rođenog u Zemunu, školovanog i imućnog. Tako je za Jelenku počeo sasvim drugi život.
Miraz kao nagrada
Ponekad je najveći dokaz ljubavi osloboditi drugog iako ti je potreban. Milošev sebičluk je dobro poznat, on nije bio čovek koji će se odreći bilo čega što mu donosi uživanje ili korist. Ali Jelenke se odrekao. Petnaest godina ljubavi, poverenja i njene odanosti u svakom pogledu bilo je nagrađeno velikim mirazom koji je knez dao kad je udao. Miraz je dobila kao da je daje otac, a ne nevenčani muž. Uz spremu kao da je devojka, išlo je veliko imanje na kome je danas Atelje 212 i poveća kesa dukata. Uz to, mladoženja je bio privlačan, školovan u Beču, kulturan. Izgradili su lep i prestižan dom u kome su se sakupljali viđeniji ljudi čaršije.
Bračni par Herbez
Čak i kada je knez Milš oteran zbog svoje apsolutističke vladavine, bračni par Herbez ga se nije odrekao, što je Teodor platio i zatvorom. Pri povratku Miloševom u Srbiju, oni koji su mu bili odani bili su i nagrađeni, pa je Teodor postao ministar finansija i član Državnog saveta. Jelenka i on nisu imali dece pa su usvojili njenu sestričinu, školovali je i udali za političara Jevrema Grujića.
Jelenka je od devojke iz harema postala ljubavnica i supruga iz senke, Mala gospođa Velikog kneza, a zatim i Glavna gospođa, supruga ministra. U svom domu priređivali su posela, kako se onda zvalo okupljanje gostiju bez nekog povoda. Jelenka je naučila francuski i nemački, svirala klavir i nosila bečke haljine. Dobiti poziv za poselo u njenoj kući bila je stvar prestiža. Umrla je 1844. a Teodor ubrzo za njom. Ona je njemu ispunila celo srce, bio joj je odan i voleo je od prvog susreta do poslednjeg časa njenog uzbudljivog života. Ona je bila vrlo odana supruga, podržavala muža i sve radila u korist njega i njegove karijere.
