Kako su Srbi “napravili kuću svima na putu”, istorija je puna vojski, buna, ustanaka i ratova, a ljubav je vekovima na ovim prostorima bila izbegavana tema, kao da je slabost koja ne priliči ratnicima i junacima.
U knjizi “Velike srpske ljubavi” Žiža Radivojević zabeležila je 40 ljubavnih priča koje svetle kroz osam vekova srpske istorije. Na stranicama njene knjige našli su se parovi kojima je ljubav obeležila život, bilo da je trajala ili se pretvorila u pepeo, spaljena strašću, teškim političkim ili etničkim okolnostima.
Knjiga se može naručiti na imejl autorke zizaradivojevic@gmail.com
Harem je bio zatvoreno i veoma uređeno mesto gde je vladala stroga hijerarhija uz zlobu i ljubomoru. Utvrđen i uređen vojnički, njime je uvek upravljala majka sultanija, tada Gulčiček Hatun, majka Bajazitova i žena sultana koga je posekao Miloš Obilić. Žena jednog sultana i majka drugog, bila je ohola i stroga i veoma vodila računa da se red u haremu ne poremeti. Zamršeni i nepoznati odnosi, novo okruženje koje nije bilo prijateljsko, nova hrana, običaji i položaj jedne od žena, a ne jedine žene, sve je to bilo teško za prihvatanje. Jedan pogrešan korak i Oliverina sudbina bi bila zapečaćena, a time i položaj njene braće i države znatno pogoršan.
Obrazovana lepotica
Turski izvori govore da je Olivera bila plava, krupnih očiju i vitke figure, da je bila obrazovana i pametna, ali vrlo tiha i blaga i da se nije upuštala u dvorske spletke niti se družila sa dvorkinjama. Mudra, mlada devojka, radije je izabrala usamljenost nego da je povuče zao i neprijateljski duh harema.
Svojom pojavom i stavom tako različitim za ono vreme, brzo je zadobila potpunu sultanovu naklonost. Ne samo da je provodio više vremena sa njom nego sa ostalim haremskim lepoticama i svojim kadunama, nego je počeo da sluša i savetuje se sa svojom “kaurkom” (turski naziv za hrišćanske podanike) oko važnih pitanja carstva. Ono što niko nije verovao da može biti, da jedna kaduna zadrži ne samo svoju veru nego i svog pravoslavnog duhovnika i da bude miljenica Jildirim sultana, to se dogodilo. Čak ni okolnost da nije imala decu sa sultanom nije poljuljala njen položaj. Sve hasekije su se trudile da rode muško dete i potvrde svoj položaj ali Olivera ni na to nije mogla da računa. Ona sama, takva kakva je bila, učinila je da se u nju zaljubi jedan od najmoćnijih ljudi na svetu.
Turski izvori, takođe, navode i zameraju sultanu na prevelikom uticaju koji je kaduna Olivera imala na njega. Zabeleženo je da su mnoge odluke donete “kada kaurska devojka šapne sultanu na uvo”. Velika zamerka njemu bila je što je počeo sa svojom najmlađom kadunom piti vino, koje mu je, kao pravovernom muslimanu, bilo zabranjeno.
Srce dao “nevernici”
Silnom i strogom Bajazitu je zamerano što veruje nevernici. A nevernica je držala sultanovo srce i radila za dobro svoje i svog naroda. Iako vazalna država, Srbija je imala mnoge povlastice koje nisu imale druge pokorene države i Srpska crkva uopšte nije trpela nikakav pritisak.
Osim sultana, Oliveru u haremu niko nije voleo. Žene su joj zavidele na položaju i danima, a naročito noćima, koje je provodila sa muškarcem koji im je sudbinom dodeljen kao jedini mogući, a do njega nisu mogle ni doći. Haremska žena je mogla imati drugog muškarca samo u slučaju sultanove dozvole. One koje nikada nisu bile sa sultanom a nisu više bile sasvim mlade, premeštane su u “Kuću suza”, tamo gde su odlazile bivše žene i deca koja su preživela smene sultana. Ponekad bi se odande udavale za nekog ko ih je tražio.
Nije Olivera bila prihvaćena ni od drugih na dvoru, iako su joj priznavali lepotu, učenost i manire. Čudo neviđeno do tada, da sultanova kaduna zadrži svoju veru, smetalo je svima. Time je, ne samo u haremu nego u celom dvoru i carstvu, bilo obznanjeno da je ona posebna.
Turski hroničar, Ašik paša Zade, koji je beležio sve što se dešava u carevini, a posebno na dvoru, pisao je da je lepa nevernica raskalašna i da u svojim odajama zadržava sultana više nego što je uobičajeno; da im muzičari sviraju i da se pije vino, da sultan često izlazi iz tih odaja nesigurna koraka, a zna se da Bajazit nije pio vino dok mu nova žena nije pomutila razum. Tako je živela nekadašnja srpska princeza koju su na dvoru njenog oca svi voleli. Sada je nije voleo niko, i ceo njen život zavisio je od ljubavi i pažnje samo jednog čoveka.
Oprostio pobunu
Koliki je bio Oliverin uticaj na muža vidi se po epizodi kada se njen brat, despot Stefan, udružio sa Mađarima u nameri da se oslobodi turske vlasti. Pobuna nije uspela i ceo osmanski dvor je očekivao surovu kaznu za izdajicu. Kolika je bila Oliverina moć i poznavanje muževljevog karaktera najviše govori podatak da je Stefan Lazarević došao i klekao pred sultana, priznao sve i pokajao se. Sultan Bajazit nije bio čuven po milosti, ali nije hteo da rastuži svoju voljenu Despinu Hatun, (Despina je bilo njeno ime od milja u porodici i uzeto je da joj bude ime na turskom dvoru) pa je, prvi i jedini put u svojoj vladavini, oprostio pobunjeniku. Turski hroničari kažu da ga je čak razgovarao sa njim kao sa sinom, dao mu dragocene savete o vladarskom ponašanju i politici. Stefan Lazarević mu to nije zaboravio i vratio mu je zahvalnost kada je sultanu bilo najpotrebnije.
Hijerarhija u haremu
Nisu sve devojke u haremu imale isti položaj i tretman. Položaj i mesto svake od njih zavisio je od vremena provedenog u njemu, porekla, lepote, obrazovanja a najviše od pažnje samog sultana. Novopridošlice su se zvale “adžamije”, što je označavalo početnicu koja mora svemu da se nauči. Kad savlada osnove ponašanja postajala je “džarija”, (obična robinja), ako bi se potrudila dobila bi status “šagirde” (što bi odgovaralo šegrtu) ili “rediklije”, koja je bila ono što je kalfa bio zanatlijama. Viši rangovi su bili “usta” ili “majstorica”, one su posluživale sultana, a one koje je on pozivao u postelju bile su “hasekije”. Iz redova hasekija su bile “kadune”, sultanove supruge, a ona koja rodi sina dobijala je titulu “baš kadune”.
