Kako su Srbi “napravili kuću svima na putu”, istorija je puna vojski, buna, ustanaka i ratova, a ljubav je vekovima na ovim prostorima bila izbegavana tema, kao da je slabost koja ne priliči ratnicima i junacima.
U knjizi “Velike srpske ljubavi” Žiža Radivojević zabeležila je 40 ljubavnih priča koje svetle kroz osam vekova srpske istorije. Na stranicama njene knjige našli su se parovi kojima je ljubav obeležila život, bilo da je trajala ili se pretvorila u pepeo, spaljena strašću, teškim političkim ili etničkim okolnostima.
Knjiga se može poručiti putem imejla autorke: zizaradivojevic@gmail.com
Posle venčanja Dragan i Milena su imali šou program “Obraz uz obraz”, iza čijeg scenarija stoje Ljubivoje Ršumović i Dušan Radović, uz Zdravka Šotru i Sinišu Pavića, hit mejkera tih decenija. Dve godine su držali celu Jugoslaviju prikovanu uz televizor, a uspehu emisije doprinela je hemija između Milene i Dragana koja je bila vidljiva i zarazna. Oni su se voleli ispred i iza kamera i to je bio čarobni vrtlog u kome su se našli i ostali učesnici ali i gledaoci.
Gradski šmeker
Milena je imala retku osobinu da bude srdačna i prisna, ali ne familijarna i nametljiva. Postojala je vidljiva linija koja se nije prelazila i ona je bila dama čak i kad nije glumila dame.
Dragan je kasnije postao značajan glumac u onom što se naziva novi talas ili crni talas. Njegova kultna uloga u filmu “Kad budem mrtav i beo” postavlja ga u vodeće glumce novije generacije. On je postao mera za glumu novog izraza i novih trendova.
Kao Milena, i Gaga je imao uloge koje su odmah stavljene u bunker jer nisu bile po volji partijskim kritičarima koji su čuvali film od realne stvarnosti. “Mlad i zdrav kao ruža” je prvi film koji govori o sprezi policije i kriminala i završava se proročkim rečima mladog kriminalca: “Gledajte me, ja sam vaša budućnost”.
Snimao je Dragan mnogo i raznovrsno ali je ostao upamćen kao gradska ikona mnogih generacija. Iako je za ulogu Turčina Alije u “Banović Strahinji” dobio Zlatnu arenu u Puli, niko ga ne pamti po tom liku nego po “Nacionalnoj klasi”, “Poslednjem krugu u Monci” i “Otpisanima”. Gradski, urbani šmeker sa neprevaziđenim stilom, to je najrečitiji opis Dragana Nikolića.
Bio je član Beogradskog dramskog pozorišta, ali i Ateljea 212 u kome je, od 1969, imao više od 20 sjajnih uloga. Činilo se da on može da uradi i da bude sve što poželi.
Uspešna pozorišna karijera odvela ga je i van granica. On je jedini naš glumac koji je gostovao u prestižnom pariskom pozorištu Sara Bernar. Pariz ga je dočekao neočekivanom dobrodošlicom.
Sinonim za ljubav
Milena je bila sa njim kad god su joj obaveze dozvoljavale i pričala je o tom velikom društvu koje se okupljalo oko njenog čoveka isto kao da je u Beogradu. On sam nije mnogo o tome pričao, nikada se nije hvalio ulogama ni uspehom. Osim one za koju je pozvan, Dragan glumi u još nekim važnim predstavama, kao što je “Majstor i Maragarita” koja postiže veliki uspeh. Počinju da se otvaraju velika vrata ali Gaga donosi iznenađujuću odluku, samo je rekao Mileni: dosta je, idemo kući. Lep je Pariz i ima Senu, ali Gagi nedostaje njegov Krst, njegov čamac i Sava, Ada Ciganlija, miris tek polivenih beogradskih ulica kada se ujutru vraća kući sa neizbežnim burekom, nedostaje mu ona magija grada koje mnogi postanu svesni tek kad odu iz njega.
Dve velike zvezde volele su se ljubavlju jednostavnom i običnom, onom kojoj nisu potrebne velike reči da bi se prepoznala. Četiri i po decenije duga podrška i prisutnost nekoga ko ti znači sve na svetu. Nikada nije dovedena u pitanje, nikada nije čaršija, koja ume da izmisli ako nema povoda i čija je radoznalost nemilosrdna, nije pustila ni najmanjeg glasa koji bi doveo u pitanje izuzetnu vezu ovo dvoje ljudi. Milena i Dragan, to je postao sinonim za nešto što ide jedno uz drugo, što se razdvojeno ne može ni zamisliti. Jer, šta god da su oni bili za javnost, kad zatvore vrata svoga doma bili su samo dvoje ljudi koje spaja ljubav. . Kako jednom reče Dragan: “A ona, jednim pogledom uspe da mi pomeri svet i jednim osmehom popravi dan i onda me pitaju, zašto je volim..”
Skromni i humani
Svoje dece nisu imali ali su zato imali otvoreno srce za sve one kojima je potrebna pomoć. To su radili tiho i anonimno pa mnogi ljudi ni ne znaju da su, pre dvadesetak godina, Gaga i Milena sakupili novac za novi auto jer se stari stalno kvario i morali su da ga guraju. Nekako u to vreme je Milena bila u gostima kod novinarke Tanje Peternek, gde je bio prilog o dečaku kome je potreban novac za operaciju očiju. Tada je Dragan rekao: “Pa njima treba para, baš koliko mi imamo u kući” i stvar je bila rešena. Oni su i dalje gurali auto kad neće da upali i njime su otišli u selo odakle je bio taj dečak i sav novac dali za operaciju. Sergej Trifunović je tek posle Gagine smrti otkrio da je on umeo da ga pozove i sav novac od honorara uplati fondaciji koja sakuplja novac za bolesnu decu. Izričito je zahtevao da se o tome ne govori. Veliki u svojoj skromnosti i istinskoj želji da nevoljnima olakšaju muku.
Daleka sazvežđa
Milena i Dragan su se razdvajali mnogo zbog posla kojim su se bavili, ali ostavljanje i napuštanje nije bilo u njihovom rečniku. Osim onog, neminovnog. Jednog hladnog martovskog jutra 2016. Dragan je pustio Mileninu ruku i otišao u neka daleka sazvežđa.
Ona je njegov brodić poklonila Radetu Šerbedžiji, pa umesto Savom, Gagin brod sada plovi Jadranom, a nosi i ime: Gaga. Tako je jedan veliki duh nastavio da plovi novim vodama, da živi i posle života. Gagin brod plovi, ali Milena nije stigla da zaplovi njime. Nepune dve godine je poživela bez Dragana. Nikada nije govorila koliko joj je teško bez njega; samo joj je korak postao težak, a glas tih. Gasila se polako i dostojanstveno, ništa ne radeći da to spreči.
