Kako su Srbi “napravili kuću svima na putu”, istorija je puna vojski, buna, ustanaka i ratova, a ljubav je vekovima na ovim prostorima bila izbegavana tema, kao da je slabost koja ne priliči ratnicima i junacima.
U knjizi “Velike srpske ljubavi” Žiža Radivojević zabeležila je 40 ljubavnih priča koje svetle kroz osam vekova srpske istorije. Na stranicama njene knjige našli su se parovi kojima je ljubav obeležila život, bilo da je trajala ili se pretvorila u pepeo, spaljena strašću, teškim političkim ili etničkim okolnostima.
Knjiga se može poručiti putem imejla autorke: zizaradivojevic@gmail.com
Bili su najlepši i najpoznatiji par Jugoslavije. Milena Dravić, već poznata glumica ovenčana priznanjima, slavom i ljubavlju publike i Dragan Nikolić, talentovani glumac koji se tek penje krivudavim i klizavim usponom ka vrhu. U privatnom životu, jedno drugom su bili Gaga sa Krsta i Milena sa Dorćola. Bili su izuzetni glumci iako nijedno nije imalo glumačku diplomu. On je studirao i apsolvirao glumu na Akademiji, a ona ni toliko. Oboje su se učili, a naročito ona, radeći.
Korak sudbine
Milena je sve što je znala o glumi naučila direktno pred kamerama. A pred njih je došla slučajno. Išla je u baletsku školu jer je njena majka rano shvatila da dete ima sluha i dara za igru. Sa 19 godina otišla je kod tetke u Sarajevo i to je bio korak sudbine. Slovenački režiser František Čap je zapazio bukvalno na ulici i posle kratkog probnog snimanja, dodelio jednu od dve glavne ženske uloge u filmu “Vrata ostaju otvorena”. Prosto je nestvarno koliko se mlada i neiskusna devojka snašla u prilično zahtevnoj ulozi u filmu koji je podigao veliku prašinu među kritičarima. Bilo je to na samom kraju pedesetih, ratne teme su bile aktuelne, ili bar one koje veličaju borbu radničke klase i pobedu komunizma. Ovaj film nije bio ništa od toga. Bio je psihološka drama o mladom i prepredenom čoveku koji se predstavlja kao unuk starijoj ženi koja traži svog, izgubljenog u ratu. Milena igra njegovu sestru zatečenu iznenadnom pojavom brata koga se ne seća ali kome se nadala čitavog života.
Milenina uloga je zahtevna i za iskusniju glumicu, ali je ona iznela sa energijom razdraganosti, iz nje cepti život ali i talenat. Ni po čemu se ne vidi da je to njen prvi susret sa kamerama, koji joj je otvorio vrata u šareni filmski svet u kome će snimiti više od 50 igranih filmova i veliki broj kratkih, TV serija, sve ukupno oko 130 najrazličitijih uloga.
Susret na snimanju
Ono što je ovu lepu i uspešnu glumicu krasilo je jedna savršena prirodnost i pristojnost kojom je živela i radila. Nesklona glumatanju zvezde, pravljenju skandala, tračeva i svega onoga što prati šou biznis, ostala je aristokratski izdignuta iznad ružnog dela svog posla. Takvu, neposrednu i toplu, upoznao je Dragan na snimanju filma “Kako su se volele dve budale”. Opet je naziv filma proročki najavio nešto važno u njenom životu. Nisu bili budale ali su se voleli, od tada pa narednih skoro 45 godina.
Dragan je bio mali mangup sa Crvenog krst, a sa godinama je postao Gospodin mangup. Bio je doktor tog pozitivnog mangupluka koji je vladao na ulicama Beograda.
Po sopstvenom priznanju počeo je da se zaljubljuje veoma rano, kao dečak. Sve je to bilo bezazleno i mladalački prolazno dok nije sreo Milenu. Ona je bila zvezda i pomalo je strahovao od susreta sa njom. Umesto razmažene zvezde pored njega se našla jedna očaravajuća mlada žena, topla i obična. Imao je utisak da se poznaju odranije i da su se sreli posle duge pauze. Njihovo prepoznavanje kao dve duše koje su pohrlile jedna drugoj obeležilo je njihove živote ali i naše. Jer zajedno su činili taj čarobni spoj u kome je ljubav bila vidljiva. Oni su se prosto ulili jedno u drugo kao reke. Tekli su decenijama, skladno i bistro, bez vrtloga i bujica.
Bez slika sa venčanja
Milena je, u trideset prvoj, već imala dva braka iza sebe. Prvi sa dvadeset godina sa rediteljem Purišom Đorđevićem, a drugi sa Kokanom Rakonjcem, koji je prerano preminuo. Dragan je zakoračio na njenu stazu i ostao. Jedno drugom su bili prekretnica i početak novog života obogaćenog za prisustvo onog drugog. Za Milenino ime se vezuju imena njenih muževa i to je sve što se zna o njenom ljubavnom životu. Čini se da je zaista samo to i bilo. Život dok nije srela Dragana i posle on. Ušuškana u zagrljaj njegovih velikih ruku pronašla je sigurnost i trajanje. Zabavljali su se kratko kada su, u pauzi snimanja, uzeli koleginicu Seku Sablić da im bude kuma i utrčali u opštinu Zvezdara da se venčaju. Čak ni slike sa venčanja nemaju, to im nije palo na pamet iako oboje imaju hiljade slika koje su službeno napravili.
Ponuda “Plejboja”
Njen nesvakidašnji talent je mogao da iznese najraznovrsnije likove, partizanke i heroine, seoske devojke i dame, tragediju i komiku. Snimala je neumorno, voleli su je režiseri i kamera. Voleli smo je i mi, prenosila je na gledaoce svu raskoš svoje ličnosti.
Mogla je da napravi prodor u Holivud ali ne preko filma nego preko planetarno poznatog časopisa “Plajboj”. Krajem burnih i prelomnih šezdesetih smimljen je film ” NjR
Misterije
organizma” Dušana Makavejeva. Glumice su bile Milena Dravić i Jagoda Kaloper, film je prikazan u Kanu i uzburkao javnost. Svetsku zbog teme i kompozicije filma, a najviše zbog dve lepe glumice iz Istočnog bloka; domaće socijalističke dušebrižnike je zaprepastio i naljutio. Direktor Neoplanta filma je uklonjen, a režiser Makavejev onemogućavan i marginalizovan u svakom budućem pokušaju da snimi nešto. Film tada nije ni stigao u bioskope, ocenjen je kao štetan i dekadentan. Obiluje erotskim scenama i aktovima Jagode Kaloper ali ne i Milene. Onda stiže ponuda, dobro plaćena, od Plajboja, da Milena snimi seriju obnaženih slika. Milena nije o tome ni razmišljala. Odbila je Hefnera koji nije mogao da se pomiri sa tim pa je slika ipak osvanula ali Milena je na njoj obučena. Nikada pre ni posle nijedna zvezda nije imala privilegiju da bude u “Plajboju” u odeći, niti postoji neka koja je odbila vrtoglavi honorar koji je ponuđen.
