Youtube/Stamenko Mijatovic
ŽRTVOVANA MEZIMICA: Princeza Olivera Lazarević

Kako su Srbi “napravili kuću svima na putu”, istorija je puna vojski, buna, ustanaka i ratova, a ljubav je vekovima na ovim prostorima bila izbegavana tema, kao da je slabost koja ne priliči ratnicima i junacima. U knjizi “Velike srpske ljubavi” Žiža Radivojević zabeležila je 40 ljubavnih priča koje svetle kroz osam vekova srpske istorije. Na stranicama njene knjige našli su se parovi kojima je ljubav obeležila život, bilo da je trajala ili se pretvorila u pepeo, spaljena strašću, teškim političkim ili etničkim okolnostima. Knjiga se može poručiti putem imejla autorke: zizaradivojevic@gmail.com

Da li je moguće da se zavoli čovek koga nije odabralo srce nego dosudila nevolja u boju poražene otadžbine? Da li se mogu pojaviti nežna osećanja u nimalo nežnom okruženju i surovom vremenu? Kad se ovako postave, ova pitanja imaju smo jedan odgovor: ne može biti ljubavi u ovakvim okolnostima. Međutim, čudni su putevi Gospodnji i desi se da najlepši cvet poraste i procveta na najgoroj zemlji.

Najmaženije dete

Olivera Lazarević je bila najmlađe i najmaženije dete vladajućeg kneževskog para Lazara i Milice Hrebeljanović. Živela je lepim, vlastelinskim životom u Kruševcu, gde je stolovao njen otac i podizao njena dva brata i još četiri sestre. Život joj je bio bezbrižan, ali ne i dosadan, čak je dan bio kratak za sve ono što je ova mlada vlastelinka morala da nauči u svetlu duhovnog i svetovnog obrazovanja. Na obrazovanje vladarskih ćerki mnogo se polagalo i valjalo je devojke pripremiti za buduće velike zadatke koje će, kao vladarske ćerke i žene viđenijih ljudi, morati da savladaju. Biti princeza, naročito u ono vreme, bilo je naporno i obavezujuće, pa je i Olivera imala dan gusto pretrpan obavezama. Olivera je, kao i njene sestre, bila podučavana pismenosti, teologiji, diplomatiji, ali i vođenju dvora i učenih razgovora. Takođe je tečno govorila latinski i grčki jer se smatralo da jedna učena princeza mora da zna ova dva jezika.

Nad srpsku državu nadvio se zlosutni oblak otomanskog zavojevača, ali to nije remetilo uobičajen život princeza. Ženskoj deci se, pogotovo, nije govorilo o politici i više nego ozbiljnoj situaciji sa kojom se suočavao njen otac, vladar. Možda je samo po čestim okupljanjima muškog dela svoje familije mogla da vidi da se nešto neobično događa, ali ni to nije bilo sasvim neuobičajeno.

Tuga i neizvesnost

Kruševac je bio prestonica i centar svake aktivnosti, pa su se u njemu povremeno sretali svi viđeniji ljudi onoga vremena. A onda je jedan junski dan 1389. promenio sav Oliverin poznati svet. U neravnopravnom boju sa Turcima, na Kosovu polju, poginuli su svi njoj dragi, odrasli muškarci. Pre svih njen otac, knez Lazar, pa njen dragi deda po majci Jug Bogdan i svi njegovi sinovi, poginuo je i mladi vlastelin Miloš Obilić, njeno prvo gledanje, prvi treptaj ženskog srca koje prestaje da bude dete i počinje da biva devojka. Kažu da je Miloš tražio njenu ruku od oca ali da knez nije pristao jer je Olivera bila suviše mlada. Pričali su joj da je njen junak rekao da će pričekati dok očeva mezimica ne stasa za nevestu.

Ođednom sve to postaje nevažno i daleko, kao da se odigravalo u nekom drugom životu i vremenu. Dvor i srpska država zavijeni su u crno i njena majka preuzima težak teret upravljanja. Svi su u iščekivanju prvih poteza od strane novog sultana koji je nasledio Murata, a koga je posekao Obilić. Muk i neizvesnost su se, uz veliku tugu, uselili u dvor i svačije srce. Toliko pitanja za budućnost, a odgovor bi trebalo da dođe od onog koji je moćniji i koji postavlja uslove.

Nisu dugo čekali. Sultan Bajazit postavlja pred Srbiju tri zahteva: plaćanje danka ili poreza, obavezu da srpska vojska učestvuje u turskim pohodima, i najmlađu i jedinu neudatu kćer kuće Hrebeljanović za harem novog sultana.

Težak zadatak za Milicu kao majku. Kao vladarka je pogođena ali je takođe naučila da je državna politika takva, onaj ko ima silu ima i moć i, može se reći, kao država su još dobro i prošli. Još nisu Turci ušli ni porobili zemlju i narod, uprava i dvor su ostali, a danak u novcu i vojsci će plaćati, tako se mora. Kao majka, Milica je bila u teškoj dilemi, kako ćerku poslati u sužanjstvo. Jer, i zlatni kavez je ipak kavez, i to najmrskijeg neprijatelja i zavojevača.

Decu ne damo

Državni savet, ono što je od njega ostalo, crkveni velikodostojnici i sama Milica odlučili su da najmlađa ćerka, Olivera, bude poslata kao dar sultanu. Mladoj devojci od 16 godina više ne pripada njen život, ona ide da bude zalog mira, njen život više ne postoji, postoji samo misija koju bi trebalo da ispunjava svakog dana u narednim godinama života. Mora se oprostiti ne samo od svog dotadašnjeg života nego od svega što je želela i maštala, čak i od materinstva. Pre nego su je poslali u harem, Oliveri su uradili neku vrstu hirurškog zahvata da ne može da rađa decu. Bajazit je obećao da devojka ne mora da se odrekne svoje vere, ali to ne bi važilo i za potomke. Ono što je rođeno na muslimanskom dvoru mora biti muslimanske vere, a to kneževska kuća nikako nije htela. Kao da su rekli, dajemo devojku ali njenu decu vam ne dajemo.

Put posut ružama

Olivera je krenula put Jedrena, gde je bio harem sultana Bajazita, u pratnji svoje mlade braće, Stefana i Vuka. Predanje kaže da je narod, svestan njene žrtve, izlazio da pospe ružama njen put na turski dvor.

Šta se dešavalo u duši mlade devojke koja ide u opasno okruženje, možemo samo da nagađamo. Bajazit je bio 14 godina stariji od nje i već imao tri zakonite žene, kadune, i stotinak haremskih devojaka. Važio je za nabusitog i prekog čoveka, malo ko ga je voleo, a svi su ga se bojali. Kako biti žena onome ko ti je ubio oca i u crno zavio zemlju? Onog koji je naučio da dobije sve što je hteo, milom ili silom? Okrutan čovek kome je nadimak bio Jildirim, što znači Munjeviti, koji je, odmah posle pogibije svog oca na bojištu, dao nalog da se ubiju njegova dva brata, da bi sebi osigurao presto. Od tog dana ustanovio se i običaj bratoubistva na osmanskom dvoru, gde novi sultan ubija svoju braću da mu ne bi uzurpirali vlast.

Sutra – Velike srpske ljubavi (2): Sultanova miljenica