U Biblioteci Vukovog zavičaja poslednjeg februarskog dana održano je književno veče na kome je predstavljena knjiga “Male velike priče” dvanaestogodišnje Sofije Vukić, najmlađeg autora kojeg je do sada ugostila ova ustanova. To je bilo prvo predstavljanje njenih priča na srpskom jeziku koje je ova devojčica napisala na italijanskom, jednom od nekoliko jezika koje govori.
Sofija je na prvi pogled ista kao i sve njene vršnjakinje, ali posle razgovora s njom ispostavi se da takvih kao što je ona nema baš mnogo. Ide u sedmi razred, sa roditeljima, majkom Slavicom i ocem Mićom živi u mestu Kjaso, nadomak Lugana, u Švajcarskoj. Zajedno su rešili da prvo predstavljanje njene knjige bude u Loznici, mestu u kome je njen tata odrastao.
Sofija za “Vesti” kaže da je knjiga nastala u prethodne dve godine tokom lokdauna uvedenog zbog korona virusa.
– Imala sam domaći zadatak da napišem jednu priču, to sam uradila i mnogo se svidela mojoj učiteljici i roditeljima. Inače, volim da čitam, a onda sam posle tog domaćeg otkrila da mi ide pisanje pa je nastalo još nekoliko kratkih priča. One su stajale nekoliko meseci u fioci, a onda ih je mama poslala nastavnici engleskog jezika koja je rekla da su priče dobre pa nas je povezala s izdavačkom kućom. Priče su moja maštanja – kaže Sofija.
U knjizi se nalazi četrnaest njenih priča, a neke od njih su: “Vitez”, “Teleportacija”, “Zagubljeno mače”, “Magična veš-mašina”, “Izgubljena plišana igračka”, “Verno kuče”, “Pače'”i za svaku je ilustraciju uradila sama Sofija.
Na promociji, održanoj baš na Nacionalni dan knjige, 28. februara, datum koji najstarija srpska ustanova kulture – Narodna biblioteka Srbije slavi kao svoj rođendan, Sofija je pred punom salom lozničke biblioteke čitala svoje priče, svirala, a prikazan je i film o njoj na italijanskom jeziku.
Društvo su joj na promociji pored domaćina Dragana Tošića, bibliotekara i Mirjane Pejak, direktorke ustanove, pravili i roditelji, a domaćini su istakli da je Mićo Vukić veliki dobrotvor. On je u inostranstvo otišao pre 32 godine, najpre u Nemačku, potom u Švajcarsku gde je i sada, ali zavičaj nije zaboravio. Bavi se humanitarnim radom i pomagao je u više navrata Loznici i drugim gradovima u Srbiji i Republici Srpskoj. Za to je pre nekoliko godina dobio nagradu Grada Loznice, a ove godine na Sretenje odlikovanje od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, orden Karađorđeve zvezde trećeg stepena. Mićo skromno kaže da oseća potrebu da se bavim humanitarnim radom i pomaže matici – Srbiji i Republici Srpskoj.
– Tako se punim pozitivnom energijom, a ujedno pomažem našem narodu. Posebno u Loznici jer sam ovde odrastao – kratko se obratio Mićo okupljenima.
Ipak, zvezda večeri bila je Sofija koja je knjigom kratkih priča namenjenih deci predškolskog i školskog uzrasta zakoračila u svet pisane reči.
‘
Peva, svira, pliva…
Sofija ima širok spektar interesovanja. Kad završi školske obaveze, peva, svira klavir, igra tenis, šah, bavi se skijanjem, plivanjem, klizanjem, a u nekim od tih sportova dobijala je i nagrade.
Piše roman
Sa samo dvanaest leta Sofija ima prvu knjigu, a na promociji je najavila da je rešila sam da se posvetim pisanju.
– Već sam počela svoj prvi roman.
Pišem i njega na italijanskom jer mi je tako najlakše da misli prenesem na papir – kaže Sofija koja govori i srpski, francuski, nemački i engleski.
Sada joj predstoji da završi započeti roman i pokaže da li je buduća književnica čija štiva će oni koji vole pisanu reč rado tražiti na policama knjižara i biblioteka.
