Evropljani žive sve duže i moraće duže i da rade, kažu u Evropskoj uniji. Produžetak zakonskog roka za odlazak u penziju sa 65 na 67 godina izazvao je nedavno masovne demonstracije u Španiji. Uprkos tome, slične reforme najavljene su u Italiji, Belgiji i drugim zemljama.
Od ove godine u Evropi ima više ljudi u šezdesetim nego u dvadesetim godinama. U Belgiji se, iako je očekivani životni vek 80 godina, u penziju u proseku odlazi već sa 58 godina. Kada se tome doda ekonomska kriza, jasno je da su potrebna nova rešenja.
Ima starijih koji hoće da rade bez ograničenjaU 68. godini Kristijan Rober iz udruženja "Fleksi senior" aktivno koristi sve prednosti moderne tehnologije. Od države traži mogućnost da radi, odnosno da starijima omogući da rade do kada žele bez zakonskih ograničenja. |
"Ključno je povećati stopu zaposlenosti kod starijih od 50 godina jer će to doneti veće prihode socijalnom osiguranju. To znači da treba ljude zadržati što duže na radnom mestu i obeshrabriti mehanizme preranog odlaska u penziju", kaže Mišel Žado, član radne grupe za reformu penzija u Belgiji.
Za to je potrebna promena mentaliteta građana, ali i kompanija koje se često odriču starijih radnika jer ih više koštaju. Primorati ljude da rade do 67 godina je ideja kojoj se često protive sindikati. Mari Fransoaz Berže je jedna od onih koja sa nestrpljenjem čeka odlazak u penziju.
"Mislim da je 65 godina gornja granica. Preko toga možda treba dati izbora onima koji to hoće, koji žive sami i dobrog su zdravlja. Ja imam porodicu, unuke, hobije i hoću da im posvetim vreme koje sada nemam", rekla je Mari.
Širom EU svaka zemlja se suočava sa istim pitanjem – kako do održivog penzionog sistema?
"Pokrenućemo javnu debatu o ovom pitanju i objaviti papir sa pitanjima za javnost, sindikate, preduzeća i sve koji mogu da doprinesu. Hoćemo da objedinimo javne informacije iz svih zemalja", rekla je Kristina Arigo iz Direktorata za zapošljavanje i socijalna pitanja Evropske komisije.
