"Bog se dragi na Srbe razljuti, za njihova smrtna sagrešenja. Naši cari zakon pogaziše, počeše se krvnički goniti, jedan drugom vadit oči žive;
zabaciše vladu i državu, za pravilo ludost izabraše. Nevjere im sluge postadoše i carskom se krvlju okupaše. Velikaši, proklete im duše,
na komate razdrobiše carstvo, srpske sile grdno satriješe; velikaši, trag im se utro, raspre sjeme posijaše grko, te s njim pleme srpsko otrovaše;
velikaši, grdne kukavice, postadoše roda izdajice. O prokleta kosovska večero, kud ta sreća da grdne glavare sve potrova i trag im utrije, sam da Miloš osta na srijedi sa njegova oba pobratima, te bi Srbin danas Srbom bio!… Srpskoj kapi svud ime pogibe. Postadoše lafi ratarima, isturči se plahi i lakomi – mlijeko ih srpsko razgubalo!… Što je ovo evo neko doba te su naše gore umučale, ne razležu ratnijem klicima? Počinu ni rđa na oružje, ostade ni zemlja bez glavarah."
