Uz zvuk zvona s nedavno obnovljenog manastira Dubnica, i radost malobrojnih meštana i sela podno Javora, u portu ove svetinje, nekadašnje duhovno sedište Starog Vlaha, sa Zlatibora je, iz sela Trnava, stigla skulptura patrijarha Gavrila (1595 – 1659), teška tri tone, koju je majstorski, od "ljutog kamena" iz majdana Klisura, isklesao samouki vajar Vladimir Mitrović.
– Dobro došao, domaćine, dobro došao u svoju kuću! Dobro došao obnovitelju i svetosti naša! Dobro došao, zemljače, čuvaru vere i ognjišta, da nas učiš pravoslavlju i kako se opstaje na ovim surovim srpskim predelima! – govorio je, "dočekujući patrijarha Gavrila", kroz suze, ostareli arhimandrit Makarije, iguman Dubnice.
– Radio sam naporno na skulpturi godinu dana, malo se moglo obiti špicevima, već sečenjem i brušenjem dijamantskim alatom, ali ne žalim truda, ispunili smo obavezu potomaka prema ktitoru Dubnice, sveštenomučeniku i znamenitoj ličnosti Srpske pravoslavne crkve iz 17. veka. Srećan sam što se patrijarh vratio u zavičaj i što će mlade generacije moći ovde da vide ko smo, koga smo imali i kako smo opstali. Razočaran sam koliko malo znamo o našim velikanima, evo, ni ja do pre tri godina ništa nisam znao o patrijarhu Gavrilu – kaže vajar Vladimir Mitrović.
Patrijarh Gavrilo potiče iz znamenite loze beretskih knezova Raškovića, rođen je u Štitkovu, a rano se zamonašio u nekom manastiru gde je izvanredno savladao kaligrafski rukopis i prepisivanje crkvenih knjiga. Zapisi ispisani patrijarhovom rukom otkriveni su u biblioteci na Kembridžu kao i u poznatom Četvorojevanđelju iz Arhiva SANU.
Svetkovina osvećenja spomenika, uz ugledne zvanice i narod Staroh Vlaha, planirana je za iduće leto.
|
Radije na vešala nego u drugu veru
Opštinari se brukaju
|
