Izopačili su, pri tom, u samoj osnovi pojam na koji se pozivaju. Istorijsko pravo u Vojvodini imaju isključivo Srbi. Postojala je samo Srpska Vojvodina, proglašena na Majskoj skupštini 1848. godine. Postojala je posle i pod imenom Srpska Vojvodina i Tamiški Banat. Samo od 1945. Vojvodina nije nosila nacionalni pridev u nazivu, iz prostog razloga što je tada već bila sastavni deo Srbije.
Pozivanje na istorijsko, ali nesrpsko pravo, nastavak je stvaranja separatističke ideologije i njenih simbola, što je započeto kada je uvedena ona nakazna zastava sa tri žute zvezde, iz čega proishodi da je Vojvodina evropska regija. A nije, ona je srpska regija.
Miroslav Antić, u poemi "Vojvodina" preračunao je cenu istorijskih prava i nakaradnih simbola.
Tuđi barjaci pred četama K. und K. regimente, kraj druma istorija silovana i zaklana.
Da ne grešim svoju tuđim autonomaštvom postiđenu prečansku dušu. I kurva Austrija, srpski zlotvor, imala je više sluha od autonomaša. Naime, grb Srpske Vojvodine i Tamiškog Banata iz savremene perspektive deluje nestvarno: Crni austrijski orao na čijim grudima je crveni štit sa belim krstom i ocilima.
Vojvođanski autonomaši u svojoj biti su separatisti, iako čisto sumnjam da su svesni toga. Njihov separatizam zasnovan je u prirodi njihove parazitske kaste i suštini vlasti kojoj pripadaju. Pokrajinska autonomija im je potrebna samo da bi obezbedili život na državnim jaslama, jer ona predstavlja još ministarstava u kojima mogu da se zaposle, još zavoda, još javnih preduzeća, još upravnih odbora…
Pošto se ispostavilo da su toliko nezasiti da im republičke institucije nisu dovoljne, neće ih namiriti ni pokrajinske. Doći će dan kada će poželeti da ih umnože i uveličaju, kako bi mogli da otmu više i zaposle još rođaka. U jutro tog dana shvatiće da su separatisti.
Ljudi su glasali za njih jer su obećali bolji život, kog još nema ni ispod horizonta. U svakom slučaju vlast su dobili, pa sada do narednih izbora imaju priliku da proguraju nakaradnu ideju autonomije uz izgovor da će Velika Vojvodina tako da procveta. Tadićevi su već na vlasti u Srbiji, Vojvodini, Novom Sadu i većini opština, pa nije jasno zašto bi se iko nadao boljitku posle usvajanja statuta kada će raspodela vlasti ostati ista.
Nije Vojvodina ekonomski propala zbog smanjenog nivoa autonomije, nego zbog nesposobnosti svih koji su njom i Srbijom upravljali poslednjih 20 godina i zbog pljačke. Niko od autonomaša nije ni suzu pustio kada su šećerane odlazile na doboš za evro, kada su tajkuni kupovali desetine hiljada hektara zemlje, a seljaci izvisili.
Čanak, pri tom, nije bitan. On nema snage da sam istera svoje, već je Tadićevima neophodan samo zato što je toliko lajav da će privući pažnju na sebe dok oni urade šta su naumili. Nosilac autonomaške i buduće separatističke ideje upravo su kadrovi DS kojima je sada Tadić dao malo više, da im umiri apetit, pa nek traje dok opet ne pobesne.
