Naporno je svaki dan ići autobusom 90 kilometra u oba pravca, ali vižljasti dečak se ne žali. Želi da bude šumar, da radi u šumama koje natkriljuju njegovo selo. Majka Slavica mu smesti obrok u ranac pored knjiga. Samo da nije gladan. Zna Lazar da je zadatak njegove porodice da se izbore za svaki novi dan, da bi on i negova trojica mlađe braće Mladen (13), Damnjan (12) i Dimitrije (10) imali hranu, odeću, obuću, da im bude toplo…
Kad nečeg od ovoga ponestane, Trajkovići su opet srećni, jer su ih roditelji usmerili na sport, na fudbal, koji neizmerno vole. Posebno majka Slavica, koja je svojevremeno bila golman ženskog fudbalskog kluba Jumko, osvajača Kupa Jugoslavije i vicešampiona države, a sredinom 80-ih reprezentativka Jugoslavije.
Ljubav prema sportu daje im i snagu da su uvek prvi na treningu FK Dinamo u Vranju, da na stadion stignu i peške, četiri kilometra u jednom pravcu. Majka Slavica i otac Đorđe, koji su krunisali i ljubav na stadionu, danas ne rade, iako su najbolje godine proveli u čuvenim firmama – Jumku i fabrici obuće Koštani.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Firme propale, Slavica se posvetila porodici, a Đorđe sve gde može da se zaradi, a prihode dopunjuju od skromnih prinosa od baštovanstva.
Do sela Tibužda i zaseoka Jerinci dolazimo preko zemljanog puta prelazeći most na plahovitoj Tibuždskoj reci. U čelu strmog seoskog dvorišta je skromna kuća gde nas na vratima te hladne večeri dočekuju Trajkovići: dečaci netremice gledaju u nevelik paketić u kome su stigli dresovi fudbalera Rada njima namenjeni. Pozdravljamo se i ulazimo u dom prepun ljubavi. Odmah otvaramo pakete, a dečaci poskakuju od radosti i dele među sobom dresove fudbalera: Ranđića, Tripkovića, Ćirkovića i Čolovića.
"Ovo su pravi, iznenadićemo ih kad ih pokažemo drugarima u klubu. Presrećni smo, hvala svima", raduju se mali Trajkovići. Poseta je bila uoči slave Svetog Nikole koju porodica Trajković svake godine obeležava skromno. Ove su planirali zbog nedostatka novca da samo preseku kolač u crkvi. Kad smo im saopštili da smo iz Beograda doneli i donaciju od 24.600 dinara i 50 evra, sakupljenu humanitarnom akcijom koju su vodili članovi portala Kafanski selektor i "Vesti", nisu mogli da sakriju uzvike oduševljenja.
– Đorđe će da kupi ribe i pozove najbližu familiju da proslavimo zaštitnika kuće. Ostaće malo i za Božić, a deo novca ćemo dati koji je nagrađen vaučerom za odlazak u zimski kamp FK Partizan u Baru. Hvala svima koji su nam pomogli, koji su ovom akcijom još više podstakli želju u nama da se žrtvujemo za dobrobit svoje dece. Bila sam i sama sportista i znam koliko su naša srca ispunjena plemenitošću. Zato nam je posebno draga ova pomoć. Neka im se vrati na najbolji način, božjom voljom, da svi budi živi, zdravi i srećni. Žao nam je što zbog loše finansijske situacije nismo mogli da dođemo, da deca pikaju loptu, a ja da na turniru stanem na gol jedne od ženskih ekipa. Daće Bog, doći ćemo da uveličamo neku buduću akciju ovih dobrih ljudi. Da i mi na neki način pomognemo drugima – obećava majka Slavica Trajković.
Zahvalnica
Trajkovići se zahvaljuju svima poimenice jer su čitali na portalu Vesti onlajn i u beogradskom "Žurnalu" o ovoj lepoj akciji. Pre svega, organizatorima i članovima portala Kafanski selektor: Aleksandri Vidojević, Jeleni Polić, Stefanu Miloševiću, Nenadu Pavloviću, Milošu Neniću, Slobodanu Glišiću Miodragu Krstiću i drugima, a posebno 11-godišnjem Nikoli Jovanoviću, jednom od štićenika "Vesti" koji je od prodaje svojih crteža darovao sav prihod. I reprezentativki Srbije Jeleni Čanković, njenoj koleginici Jeleni Polić, kao i fudbalerima Rada Nikoli Marašu i Pavlu Radunoviću, uz generalnog sekretara Građevinara Vladimira Rakića.
Nagrada crno-belih
Beogradski Partizan nagradio je vaučerom za zimske pripreme u Baru mladog Lazara Trajkovića. Uzbuđen je i ne može da veruje šta mu se sve dešavalo u nekoliko dana.
– Jedva čekam da dođe raspust i da u januaru krenem sa novim drugarima na pripreme. Moja želja je da upoznam što više prijatelja i ostanem sa njima u kontaktu. Biće mi velika čast da budem sa njima – poručuje Lazar.
