Tokom januara još dva puta dolazili smo u Tutin, ali se do Mitrove nije moglo, ni kolima, ni pešice… Ipak, i poslednji prilog od 1.700 dolara, koliko je za najradosniji praznik Božić, darovala plemenita penzionerka Rajka Tarlać, stigao je u željene ruke.
– Radile smo u jednom kafiću u Tutinu, ali čim je stigla zima više nismo mogle da pešačimo do grada i kasno se vraćamo kući, pa smo odlučile da, dok su mrazevi, budemo u selu, uz oca Marka – priča Anica i naglašava da uprkos značajnoj pomoći koju su dobile od dobrih ljudi iz ovog kraja i sa raznih strana sveta, još nisu uspele da se usele u kuću koju su ukrovile prošle jeseni.
-Važno je da kuća napreduje, sporo, ali idemo napred ka cilju, još koji mesec i radovaćemo se useljenju. Ostali su još neki unutrašnji radovi i kupatilo, pomoći će dobri ljudi, lično smo se uverile da kad se kuća gradi i Bog pomaže. Novac ćemo čuvati za majstore – priča Anica i moli nas da prenesemo velike pozdrave i zahvalnost Rajki Tarlać koja im je i ranije slala vredne donacije.
Podsetimo, ove dve lepe, skromne i fino vaspitane devojke odgajila je, u kućerku od blata i bez igde ičega, baka Desa koja je preminula prošle godine i koja je uporedo brinula i o njihovom teško bolesnom ocu Marku.
– Baka, na žalost, nije dočekala da se uselimo u kuću i da se, što nam je svima najveća želja, okupamo u našem kupatilu. Ali, zajedno sa nama radovala se temeljima, krovu, postavljanju stolarije…. Posle više decenija patnje, radosna je otišla na onaj svet, objašnjava Anica.
I dok smo Anicu ostavili da se iz Tutina, samo njoj znanim stazama i bogazama, vrati kući u Mitrovu, pokušali smo, po drugi put, da uručimo donaciju i maloj Mariji Mari Milanović koja sa ocem Milanom i majkom Evom živi u malenom kućerku na kraju zabitog i siromašnog sela Žunjevići na Rogozni.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Stotinu evra maloj Mari poslala je naša čitateljka Persa Avramović iz Austrije koja je zamolila humanitarca Hida Muratovića da Milanovićima uruči novac.
– Nema ni govora da kolima dođete do Žunjevića, čekajte nas u Belanskoj na kraju asfaltnog puta, na planini je sneg preko kolena, dolazimo zapregom – poručio nam je Milan kada smo mu javili da mu donosimo još jednu radost. "Brzo smo sišli, a kako ćemo se vratiti, bog zna, em je sneg, em poledilo", priča nam majka Eva i naglašava da njena mala Mara ima dovoljno mleka (donacijama letos kupili kravu i kozu) i dovoljno hrane najviše zahvaljujući dobrim ljudima iz dijaspore i čitaocima "Vesti".
– Još živimo u kolibici od blata, Milan leti konjem, a i njega smo kupili zahvaljujući donaciji čitalaca "Vesti" iz Australije, izvlači šumu, ore i obavlja druge poslove… Da se za našu muku i "gladnu Maru" nije čulo do na kraj sveta i da nam ovako od dobrih ljudi ne dođe po koji dinar ne znam kako bi preživeli na surovoj planini gde su ostali još samo starci i oni koji nisu imali gde da odu. Donaciju ćemo potrošiti za namirnice i Marijinu hranu i odeću – ističe Eva Milanović, dok je suprug teši rečima: "Biće bolje, ženo" i naglašava da sve ljude koji im pomažu, pa i Persu Avramović, čiju donaciju smo mu uručili, smatra velikanima i herojima…
– Možda će im se naša Mara, ako bude imala sreće u životu, nekako odužiti, molimo se Bogu za sve njih i njihovo zdravlje i šaljemo im zahvalnost i najsrdačnije pozdrave – rekao nam je na rastanku, pre nego što je okrenuo konja nazad u smeru ka Žunjeviću i vrhovima Rogozne, tata Milan u nadi da ćemo se ovim ili nekim sličnim povodom uskoro ponovo sresti.
Baka heroj
Od svoje treće godine života Dobrica Jeremić iz Petrovca na Mlavi leči se od teškog oblika epilepsije. Danas, kada već ima 19 godina nažalost ne ume da govori, niti da hoda. Život provodi u jednoj sobi. O njemu i njegovoj majci, psihičkom bolesniku, brine se baka Lucija Vulić, kojoj smo uputili 100 australijskih dolara, dar naše dobrotvorke iz Sidneja. "Hvala gospođi Rajki, sav novac od moje skromne penzije i dalje trošimo na četiri skupa leka koja kupujemo za Dobricu, jer mu bez njih nema života. A on nam je najvažniji", kaže baka Lucija koja uprkos poznih godina neguje ćerku i bolesnog unuka, ostavljenih od muža i oca.
Srećni na Kosovu
Majka i sin iz Kosovske Mitrovice, Danijela i 13-godišnji Nikola Jović takođe su za Božić darivani sa 100 AUD iz Sidneja. Slepog dečaka, kome su kao bebi amputirana oba oka zbog malignog tumora, kao i majku više od priloga obradovala je vest da Rajka Tarlać i njeni zemljaci iz Australije još misle na njih.
"Molimo vas da se u naše ime zahvalite svim humanim ljudima. Mi smo dobro, Nikola odlično uči, dobija nagrade, a ja imam posao i lepo nam je na našem Kosovu", poručila je majka Danijela.
U dobru i zlu
U beogradskom dopisništvu "Vesti" božićni dar od 100 AUD dobrotvorke iz Sidneja među prvima primila je Aleksandra, majka slepog 10-godišnjeg Aleksandra Smukova iz Dobrinaca kod Rume. "Hvala plemenitoj Rajki, ostajemo zajedno i u dobru i zlu", poručila je majka Aleksandra. Tom prilikom smo joj uručili i 50 AUD, prilog naše čitateljke Milke J. iz Australije.> I majci petoro dece Božani Aleksić iz Donjih Garevaca u Srpskoj, koja se nedavno preudala i sada živi u Ribniku u FBiH, naša dopisnica Ljiljana Mudrinić uručila je takođe poklon Rajke Tarlać od 100 AUD
za koji nam je Božana rekla da je to u stvari dar kojim će svojoj deci ulepšati praznike.