U svim društvima, manje ili više, prevladavaju neodobravanje i osuda prostitucije. Nepodeljena je osuda samo prisilne prostitucije i prostitucije u koju su uključena deca. Uprkos takvom većinskom stavu, pokazuje se da je prostitucija sveprisutna i – neuništiva.
To važi i za zemlje tzv. Zapadnog Balkana, a u Bosni i Hercegovini neka javna glasila, to se danas zove: mediji navode da ova kon-federalna država "velikim i sigurnim koracima grabi putem koji je vodi u društvo najvećih evropskih uvoznika prostitutki"!
Cveta uvoz
još više izvoz
Nije samo BIH napredna u tom pogledu. Uvoz i transfer prostitutki cveta bez obzira na granice i bez bilateralnih i multilateralnih sporazuma – kako u zemljama-članicama Evropske unije, tako i u zemljama bivšeg istočnog bloka. A naročito njihov izvoz iz ovog dela Evrope.
Različit odnos pojedinih država prema prostituciji izražava se i kroz različite oblike pravnog regulisanja prostitucije – navodno radi "zaštite javnog reda, mira i morala", a često se kao argumenti navode i "sprečavanje zaraznih bolesti" i socijalna zaštita samih poslenica ove kategorije radnog stanovništva.
Nema sloge između
pobornika i protivnika
Na delu je stalni rat pobornika, odnosno protivnika legalizacije/zabrane kao "način suzbijanja prostitucije"! Mada je vreme, decenijama, ako ne i vekovima, unazad pokazalo da ni legalizacija ni zabrana ne rešavaju taj problem, ni delimično, a kamoli potpuno.
Glavni stav "legalista" je da se ozakonjenjem prostitucije – što znači da prostitutke, posao kojim se bave, imaju "dozvolu" države – van zakona stavljaju prisilna, maloletnička i zloupotrebljavana prostitucija. Drugim rečima, država se opredeljuje za "prihvatanje manjeg zla da bi sprečila veće".
Uz to, država, putem poreza na ovu delatnosti, stiče pozamašan prihod, pa bi se moglo reći da je vrlo verovatno da taj motiv i osnovni motiv za legalizaciju!
Zabrana, pak, podrazumeva da se prostitucija smatra ne samo nedozvoljenom aktivnošću, već i krivičnim delom.
Pod okriljem dozvoljenih
društvenih delatnosti
Tako je, trenutno, u Srbiji. Njen primer, međutim, pokazuje da su teoriju i deklarativno zalaganje jedno, a praksa drugo, to jest potpuno suprotno. To jest, prostitucija – u svim oblicima, na svim nivoima i u raznim kategorijama – funkcioniše kao da je legalna!
"Mutirana", sa raznim maskama – poslovna pratnja, na primer, ili u vidu usluga raznih salona "masaže" i sličnih – prostitucija je faktički uključena u inače dozvoljene društvene delatnosti.
Upravo zato, u mnogim zemljama, i u onima koje su prostitutkama delimično priznale pravo na njihov zanat, sve su jači zahtevi za potpunom legalizacijom, nasuprot onima koji se zalažu za apsolutnu zabranu. Prvi tvrde da se iza "zaštite morala" krije puko licemerje, a drugi tvrde da bi legalizacijom država postala "saučesnik u moralnom propadanju nacije" i "degradaciji morala i tradicionalnih vrednosti"!
Videti prostituciju
otvorenih očiju
Ako otklonimo zamagljivanja te vrste, ako se racionalno gleda na stvarno stanje stvari, "ovde i tamo", u Uniji i u zemljama koje se trude da joj se priključe, svaka zabrana je imala suprotan učinak – prostitucija nije ustuknula, samo je njen kriminalni sastojak, sa svim pratećim zloupotrebama, prisilom i nasiljem, bio još izraženiji i prisutniji nego ranije.
Sve što znamo o prostituciji govori u prilog priznavanju stanja stvari, dakle legalizaciji prostitucije: da žene koje se, voljno ili nevoljno, bave tim zanatom dobiju sva prava zagarantovana svim zaposlenima. Doduše, šta bi to značilo tim ženama veliko je pitanje, s obzirom na to da su se odvajkada priznati radnici sada našli u situaciji kao da nemaju nikakva prava. Bar što se Srbije tiče.
Dve strane
iste medalje
Legalizacija prostitucije bi, dakle, trebalo da ima dva smera, "dve strane iste medalje":
Na jednoj, prostitutke bi svoj posao obavljale u skladu sa zakonom, sa svim pravima i obavezama, uključujući "radnu knjižicu" i sve što iz toga proističe, kao svi drugi zaposleni, i – plaćanje poreza. Na to bi država naročito pazila.
Na drugoj, morali bi se zabraniti, i efikasno sankcionisati, svodništvo i svaki oblik eksploatisanja žena, zloupotreba i prostituisanje dece, zlostavljanje i prisila.
Moralisti bi trebalo da budu zadovoljni ako bi se zakonima kojima se priznaje pravo na prostituciju obezbedila:
prvo, zaštita žena koje se bave ovim poslom – a sada među njuima ima mnogo, ako ne i previše, onih koje su prisiljavane i eksploatisane, ponižavane i obespravljene, i
drugo, sprečila ili, bar, maksimalno onemogućila maloletnička prostitucija.
Presudna je
rešenost države
Naravno, to podrazumeva i rešenost države da suzbije onemogući kriminalizaciju prostitucije, koja je itekako prisutna na ovom terenu, i suzbije delovanje kriminalnih grupa koje se, gotovo bez ikakvih smetnji od strane vlasti, bave uvozom i izvozom prostitutki. Takođe, preduzimanje mera radi zaštite od zaraznih bolesti, ako to uopšte trena naglašavati.
I, naravno, ako bi primena takvog jednog zakona bila dosledna, svaka žena-prostitutka imala bi mogućnost izbora – da se bavi tim zanatom, koji više nije prokažen, ako već nije neki kojim može da se ponosi, ili da odustane. Uostalom, i svaka potencijalna mušterija, zavisno od svojih moralnih uverenja, ima isto pravo izbora!
Nije lako, ali
treba – hteti
Legalizacija prostitucije ne znači da je država stimuliše, to je samo jedinstven način da se ova društvena pojava kontroliše i da se društvo efikasno bori sa kriminalnim subkulturama koje diriguju, kontrolišu i eksploatišu prostituciju.
Država treba da kontroliše celokupni oblast protitucije – da pravno kažnjava sve prekršioce postavljene regulative.
Naravno, podrazumeva se i obaveza države da pruži svu neophodnu pomoć i zaštitu svih osoba koje su bile žrtve prisilne prostitucije.
Manja potražnja
smanjuje ponudu
U Švedskoj, na primer, zakon krši kupac sekusalnih usluga, a ne prositutku. Prema tumačenjima, na ovaj način se prostitutki pruža mogućnost da zatraži pomoć od vladinih organizacija ako bude ugrožena. U ovoj zemlji, prostitutke se smatraju žrtvama, a ne kriminalcima u toj strašnoj situaciji.
Polazi se od toga da takvo razgraničenje, u svetlu ponuda-potražnja, može da doprinese smanjivanju prostitucije: Kada je kupac seksualnih usluga taj koji predstavlja prekršioca zakon, može se očekivati da će to uticati na potražnju prostitucije, to jest da će biti znatno manja. A bez potražnje i ponuda će splašnjavati, to jest prostitutke neće imati kome da nude svoje usluge.
Malo optimizma na ovom zlehudom terenu valjda nije na odmet.
