Velika bitka za Veliki rat

0

 

Prekrajanje istorije: Istina u dokumentima
 

U Sarajevu je juče počeo dugo najavljivani ali i unapred osporavani međunarodni skup o Prvom svetskom ratu. I dok ga većina srpskih istoričara bojkotuje, organizatori uporno nastoje da okupljanje oko stotinak istoričara predstave kao najveći naučni skup posvećen stogodišnjici od početka Velikog rata.
Ono što je srpskoj javnosti zasmetalo jeste i to što, osim sarajevskog Instituta za istoriju, u organizaciji učestvuju instituti iz još sedam zemalja, gubitnika u tom ratu, s izuzetkom Makedonije. Kao i to što se iz priloženih referata može naslutiti tok izlaganja na aktulene polemike – odgovornosti Srbije za izbijanje sukoba i da li je Gavrilo Princip bio terorista ili borac za slobodu?
Više od ovog okupljanja istoričara, pažnja šire javnosti s obe strane Drine usmerena je na 28. jun, kada je pre sto godina Principov pucanj u Ferdinanda dao dugoočekivani povod Austrougarskoj da objavi rat Srbiji. Za ovogodišnji Vidovdan sarajevske vlasti u grad na Miljacki dovode čuvenu Bečku filharmoniju koja će umesto u pozorištu, kako je prvobitno bilo zamišljeno, sada nastupati u gradskoj većnici. Taj potez srpski državnici procenili su kao provokaciju.
Naime, na zgradi sarajevske Većnice stoji ploča sa sledećim natpisom: "Na ovom su mestu srpski zločinci u noći 25/26. 8. 1992. godine zapalili nacionalnu i univerzitetsku biblioteku Bosne i Hercegovine. U plamenu je nestalo više od dva miliona knjiga, časopisa i dokumenata. Ne zaboravite, pamtite i opominjite!".
Ne samo što čelnici Srbije i Republike Srpske ne žele da ih dočekuje pamfletski natpis koji njihove sunarodnike stavlja u ravan zločinaca, već je i predsednik RS Milorad Dodik pozvao srpske istoričare da ne učestvuju na juče otvorenom skupu u Sarajevu.
Nekoliko istoričara iz Srbije prijavilo je učešće na konferenciji pod nazivom "Mesto Prvog svetskog rata u evropskoj istoriji". Među njima je Nikola Samardžić koji je nedavno "Vestima" potvrdio da će govoriti o karakteru nezavisnosti Srbije, koja prema njegovom mišljenju posle Berlinskog kongresa nije bila nezavisna država prvog reda, da bi njena odgovornost za izbijanje rata mogla da se poredi sa zemaljama poput Nemačke, Austrougraske, Francuske ili Velike Britanije.

 

Ko je koga saplitao
Skup istoričara juče je otvorio direktor sarajevskog Instituta za istoriju Husnija Kamberović. On je konstatovao da su pritisci kolega iz Francuske i Srbije bili posebno razočaravajući za njega, jer su "direktno bili uključeni u pokušaj da se onemogući konferencija". Prvobitni pokušaj vlasti u Sarajevu da njihov grad i država budu glavno međunarodno stecište jubileja nisu uspeli, jer je Francuska kao sila pobednica, povukla saglasnost.

 

Nikolić pozvao Austrijance
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić uputio je poziv Beču za učešće u zajedničkoj manifestaciji kod Spomen-crkve Svetog Dimitrija u Lazarevcu, u čijoj kripti počivaju posmrtni ostaci stradalih srpskih i austrougarskih vojnika.
"To bi simbolično označilo zatvaranje poglavlja ratovanja, traženja krivaca i odgovornih i otvaranje novog poglavlja trajnog mira", rekao je predsednik Nikolić tokom jučerašnjeg razgovora s austrijskim kancelarom Vernerom Fajmanom u Beogradu.

 

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here