Sa pet titula svetskog prvaka reprezentacija Brazila je najuspešnija fudbalska sila sveta. Tome u prilog govore i druge brojke. Brazilci su, recimo, jedini koji su igrali na svim Svetskim prvenstvima, pa će na ovom "domaćem" upisati 20. učešće. Najstalniji "pratioci" su im reprezentativci Italije i Nemačke, koji se uigravaju za 18. dolazak na najveću svetsku fudbalsku smotru. Ujedno, ove dve selekcije su broj 2 i 3 po broju osvojenih titula – "azuri" imaju četiri, a "panceri" tri.
Brazilci su se na čak osam Mondijala pojavili – bez kvalifikacija. Na prvom, 1930. u Urugvaju, bila su jedna od 13 učesnica koje je pozvala FIFA, 1950. i 2014. to pravo dobili su kao domaćini, a čak pet puta – 1962, 1966, 1974, 1998. i 2008. kao branioci titule.
Top deset
Podrazumeva se da su Brazilci u vrhu liste po broju odigranih mondijalskih utakmica. Tačnije, sa 97 susreta trenutno su drugi iza selekcije Nemačke, koja ima dve više. To znači da će ove dve selekcije uskoro proslaviti "zlatni" jubilej. Nemci će stotu utakmicu na SP odigrati 16. juna protiv Portugala, dok se domaćinu šampionata svečanost priprema nedelju dana kasnije, 23. juna, kad budu igrali protiv Kameruna na Nacionalnom stadionu "Mane Garinča" u prestonici Braziliji. U tome će biti i mnogo simbolike jer je to jedinstvena prilika da se i brazilska nacija i svet podsete nemerljivog doprinosa razvoju fudbala ovog čoveka niskog rasta, visokog svega 169 cm, zbog urođene mane netipičnog fudbalera – jedna noga mu je bila par centimetara kraća, i životne naivčine – sve što je tokom karijere zaradio otišlo je na dugove i alimentacije. Međutim, ta retka vrsta "tropske ptice", što u prevodu sa lokalnog narečja "karioka" znači njegov nadimak, ima dve titule prvaka sveta. Prvu je osvojio 1958. kao član najpoznatije navale šezdesetih, one koju su deca znala kao pesmicu: Garinča, Didi, Vava, Pele, Zagalo… a drugu 1962. kad je posle Peleove povrede u Čileu na sebe preuzeo kompletnu odgovornost i završio turnir kao najbolji igrač i strelac.
Naravno, o Garinči i drugim fudbalskim legendama Brazila pisaćemo opširnije u narednim nastavcima, a sad se vraćamo brojkama…
Od svih svetskih reprezentacija Brazil na Svetskim pobedama ima najviše pobeda – 67 (druga po uspešnosti je Nemačka sa 60), postigao je najviše golova – 210 (i po efikasnosti su drugi Nemci sa 206) i imaju najviše osvojenih bodova – 216 (ispred Nemačke sa 199, Italije sa 153, Argentine sa 124…)
Najbolji strelac svih vremena na Mondijalima je takođe Brazilac. Reč je o Ronaldu koji je na tri završna turnira odigrao 19 utakmica i postigao čak 15 golova. U "Top 10" golgetera je još najbolji fudbaler sveta svih vremena Pele, koji je na četiri Mondijala bio strelac 12 puta. Kao strelci na Svetskim prvenstvima istakli su su i Žaizinjo i Vava sa po devet, Ademir, Leonidas i Rivaldo sa po osam, Kareka sa sedam, Bebeto i Rivelinjo sa po šest, Garinča, Romario i Ziko sa po pet pogodaka… Primera radi, naša fudbalska reprezentacija je na svim Mondijalima postigla ukupno – 64 gola. 
Brazilcima su pripale još neke počasti. U zvaničnom izboru FIFA, sa kojim se slažu fudbalski navijači širom planete, ekipa koja je trijumfovala na Svetskom prvenstvu u Meksiku 1970. godine je reprezentacija koja je prikazala najlepši fudbal na svim dosadašnjim Mondijalima. Selektor Mario Lobo Zagalo, koji je titulu osvajao i kao igrač, ovako je sastavio tim: Feliks, Karlos Alberto, Pjaca, Brito, Everaldo, Klodoaldo, Žerson, Rivelinjo, Žairzinjo, Pele, Tostao. Oni su ostvarili svih šest pobeda na šampionatu, uz gol-razliku 19:6, a u finalu su savladali Italiju sa 4:1.
Dresovi koji su Pele, Tostao i ostali nosili u Meksiku proglašen je za najlepšu odevnu kombinaciju jedne fudbalske ekipe u istoriji Svetskih prvenstava, a ono što je još važnije – kao prvoj selekciji koja je tri puta postala šampion sveta trofej zlatne boginje pobede Nike – Kup "Žila Rimea" predat je u trajno vlasništvo. Sudbina ovog trofeja nepoznata je od 1983. godine kad je ukraden, ali i o tome ćemo drugom prilikom.
Zatim, od devet dosadašnjih takmičenja u Kupu konfederacija, koji je FIFA pokrenula 1992. godine kao generalnu probu za Mondijal, Brazilci su osvojili čak četiri, a na poslednja tri su trijumfovali zaredom.
Međutim, najzanimljivije u svemu je da brazilski fudbal dominira svetom, a da pri tom svih ovih godina nije uspeo da ostvari prevlast na "domaćem terenu" – u Južnoj Americi. Jer, na listi osvajača "Kopa Amerike", takmičenju najboljih reprezentacija "zelenog kontinenta" (što je pandam recimo, Evropskom šampionatu), po uspešnosti je tek peti. Najbolja je Argentina sa devet titula, drugi je Urugvaj sa sedam, treće mesto dele Čile i Peru sa po šest, a Brazil je samo pet puta bio kontinentalni prvak, poslednji put još 1989. godine!
Još lošiji bilans petostruki svetski prvak ima u "Zlatnom Konkakaf kupu", kojem je pristupio 1996, pet godina od formiranja ovog takmičenja, iako geografski ne pripada zoni koju čine zemlje Severne i Srednje Amerike. Tri pokušaja da zabeleži trijumf u ovom nadmetanju bila su protkana neuspesima. Apetite nacije koja se ponosi svojim fudbalom ne mogu da zadovolje tek dva plasmana u finale, tim pre što su njihovi ljubimci u oba doživeli poraz od "malog" Meksika.
Tu je i "Roča kup", nazvan po nekadašnjem argentinskom predsedniku, koji je kasnije prerastao u "Superklasiko" i odnosi se na najveći južnoamerički derbi koji Brazilci igraju sa "gaučosima". U prvom razdoblju ovog nadmetanja, od 1914. do 1976. godine, Brazil vodi u pobedama sa 7:3, da bi u drugom "poluvremenu" rivalstva ostvario jednu pobedu više – 3:2.
Kad su u pitanju brazilski klubovi, sa 17 titula u "Kopa Libertdadores" – južnoameričkom Kupu šampiona, Brazil predstavlja silu, ali ne i prvu velesilu u Južnoj Americi jer argentinski klubovi imaju šest titula više – 23. U tom zaostatku za "večitim rivalima" presudna su čak 15 izgubljenih finala, posle kojih bi u Brazilu, već u zavisnosti iz kojeg grada dolazi klub koji je stigao na korak do trofeja, a onda ostao praznih ruku, vladali opšta žalost i depresija.
Veliki zalet
Brazilski timovi su, ipak, poslednjih godina u velikom zaletu kad je u pitanju borba za titulu klupskog prvaka sveta. U vreme trajanja Interkontinentalnog "Tojota" kupa, u kojem su u Tokiju igrali šampion Evrope protiv prvaka Južne Amerike, Brazilci su devet puta trijumfovali i to najviše zahvaljujući "zlatnoj eri" Santosa u doba Pelea (pet titula), ali i to je bilo dovoljno tek za treće mesto, iza Argentinaca (deset) i Urugvajaca (devet). Tek uspostavljanjem FIFA Svetskog klupskog prvenstva Korintijans, Sao Paulo i Internasional napravili su ravnotežu.
Što bi narod rekao, nije važno šta o tebi misli svet već prvi komšija. Rivalstvo brazilskog fudbala najpre sa urugvajskim, a potom u još većim razmerama sa argentinskim, obeležio je čitavo njegovo postojanje i po razmerama, strasti, čak i mržnji daleko prevazilazi fudbalske bitke Evrope i Južne Amerike. Uostalom, recite i sami: ko je bolji – Pele ili Maradona?
|
Olimpijsko prokletstvo Neverovatno, ali istinito: Brazilci nikad nisu osvojili fudbalski turnir na Olimpijskim igrama. Duga je niska olimpijskih šampiona. Jednim trijumfom diči se i jugoslovenski fudbal, koji se posle tri uzastopne srebrne medalje na najvišem stepeniku pobedničkog postolja našao 1960. godine na OI u Rimu. Najuspešnija nacija je Mađarska sa tri zlatne medalje. Sa po dve slede: Velika Britanija, Urugvaj, SSSR i Argentina – što Brazilce posebno boli. Ali, taj san još nisu odsanjali. Stali su na tri srebrne i dve bronzane medalje, a svaki put su imali sjajan tim koji je "pucao" na najviši plasman. Zato Igre u Rio de Žaneiru 2016. godine shvataju kao "sad il’ nikad".
|
