Već nekoliko decenija, Ratko Stojković, kao enigmatičar, omogućuje nam da svakodnevno proširujemo naša saznanja iz svih oblasti života.
Stojković je dugogodišnji saradnik “Vesti”, jedinim dnevnim novinama srpske dijaspore koje izlaze i na ćirilici i na latinici, s kojima sarađuje od prvog broja. Takođe, u listu “Ukršenica” (NIDDA Verlag), godinama, u nedeljnom dodatku, objavljuje priloge o spomenicima kulture u Srbiji, a na naslovnoj strani su uvek aktuelne ličnosti iz sveta kulture, umetnosti i sporta.
Ovaj diplomirani pravnik već više od 70 godina objavljuje ukrštenice. Njegov prvi enigmatski rad objavio je 1952. godine list “Pionir”, pa se Stojković tako može smatrati najdugovečnijim živim srpskim zagonetačem. Do danas je objavio više od 20.000 enigmatskih radova koje uključuju skandi, bele, mozaičke i klasične ukrštenice, ali i magične likove, ispunjalke i rebuse.
Još od detinjstva su mu ukrštenice bile omiljena zabava. Mnogo je čitao beletristiku, časopise, stripove, ali i dnevne i nedeljne novine. Veoma rano je počeo da dobija honorare, što je i te kako dobrodošlo porodici sa sedmoro dece, kojoj je svaki dinar mnogo značio.
– Kad bih video svoje inicijale u novinama, ceo svet bi bio moj – rekao je svojevremeno Stojković.
Posle diplomiranje na Pravnom fakultetu zaposlio se u PIK Belje, kod Osijeka, odslužio je vojsku pa se oženio i dobio decu. I u vojsci je imao vremena da se posveti enigmatici sarađujući s vojnim časopisom “Naša krila”. Saradnju je nastavio u Šidu, u izdanjima Enigmatskog kluba Čvor iz Bjelovara i Radio TV revije iz Beograda.
“Eureku”, jedan od najpoznatijih enigmatskih časopisa, osmislio je upravo Ratko Stojković pre više decenija.
Postao je član Enigmatskog kluba Beograd pre 67 godina, a bio je i jedan od osnivača i dugogodišnji sekretar Udruženja enigmata “Vuk Karadžić”. Sada je član Enigmatskog kluba Nova zagonetka.
Sarađivao je u 170 listova ostavivši tako dubok i neizbrisiv trag u srpskom zagonetaštvu. Njegovi enigmatski radovi potpisani su u štampi s najmanje 30 pseudonima i potpisa. Radio je za “Sport”, “Tempo”, “Ilustrovanu Politiku”.
Bio je prvak Srbije 1986. godine u sastavljanju klasičnih ukrštenih reči i piramida, a 1979. je proglašen za velemajstora enigmatike. Na njegov predlog uvedene su ukršenice u više dnevnih novina i časopisa.
Dobitnik je svih priznanja koje dodeljuje Enigmatski savez Srbije, između ostalih, Povelje za izdavačku delatnost i Povelje za životno delo, kao i Zlatne povelje “Enigme” povodom 50 godina izlaženja.
S “Vestima” od prvog broja
Stojković je dugogodišnji saradnik “Vesti”, jedinim dnevnim novinama srpske dijaspore koje izlaze i na ćirilici i na latinici, i s kojima sarađuje od prvog broja. Takođe, u listu “Ukršenica” (NIDDA Verlag), godinama, u nedeljnom dodatku, objavljuje priloge o spomenicima kulture u Srbiji, a na naslovnoj strani su uvek aktuelne ličnosti iz sveta kulture, umetnosti i sporta.
– “Vesti” su jedine ali i veoma značajne dnevne novine za naše ljude u rasejanju. Donose aktuelne i tačne vesti o svim važnim događajima u našoj zemlji i svetu. Preko “Humanitarnog mosta” pomogle su mnogim porodicima. Mislim da je privilegiji biti saradnik takvog lista.Tu sam upoznao sjajne ljude i novinare, a posebno urednika i saradnike na zabavnim stranama. Moram navesti da su to vrhunske enigmate. Jer, oni su, uglavnom, nepoznati široj javnosti a mnoge čitaoce-rešavače zabavili, a ponekad, možda, i naljutili. Zato želim da spomenem neke: Midhat (Mida) Sarajlija), Radojica Jovičić, Milenko Mijatović, Miodrag Krstić, Momir Vučenović…
Lično smatram da su “Vesti” napravile pravu stvar što su oformile poseban, nedeljni, enigmatski dodatak za ljubitelje enigmatike, koju, ne bez razloga, nazivamo “gimnastikom uma”, a neki kažu i “lek protiv skleroze”.
Monografije i leksikoni
Pored primarnog posla, Ratko Stojković je objavio više knjiga: “Leksikon literata laureta (srpske književne nagrade 1839-2015)”, “Srpske pozorišne nagrade”, “Enigmatska enciklopedija ličnosti i dela” i “Leksikon filmskih stvaralaca – laureata”, dve monografije – povodom 25 godina Udruženja penzionera Poštanske štedionice i 35 godina postojanja Enigmatskog udruženja “Vuk Karadžić”.
Ovaj vredni pregalac priprema i leksikone novinarskih i likovnih priznanja.
Igrao sa Taljem
Kad je bivši svetski šampion u šahu Mihail Talj gostovao u Jugoslaviji, posetio je Šid 1969. u kome je Ratko Stojković živeo. Tada je organizovana simultanka sa šahistima u kojoj je učestvovao i Ratko Stojković. Ipak, Talj ga je pobedio.
“Otac” mu predavao srpski
U gimnaziji mu je srpski jezik predavao Borivoje Stojković, imenjak njegovog oca. Zato je za tog profesora govorio da mu “otac predaje u školi”. U istom odeljenju, zajedno sa njim, bile se poznate ličnosti iz sveta umetnosti, sporta i nauke – Milenko Jeremić, filmski scenograf, Danica Tomković, muzikolog, Zoran Petrović i Dragan Janković, odbojkaši, Bratislav Đorđević, košarkaški trener, slikar Zoran Topuzović i mnogi drugi.
Na novinarskom zadatku
Prvi tekst koji je objavio u novinama bila je informacija o održavanju proslave Mesec tehnike u Devetoj beogradskoj gimnaziji 1957. u “Večernjim novostima”. Dve godine pisao je tekstove o dešavanjima u svom kolektivu za “Sremske novine”. Objavljivao je u listovima “Politika”, “Fudbal” i “Tempo”, kao i u stručnim časopisima “PTT vesnik”, PTT glasnik”, “PTT saobraćaj”, Vesnik enigmatskog kluba “Nova zagonetka”, “Rad i pravo”, “Pregled”.
Čija je ukrštenica?
– Mnogi evropski narodi su pokušavali da dokažu da je ukrštenica njihov izum, tj. da su zagonetke, koje su imale elemente ukrštenih reči, bile objavljene u njihovim novinama pre 21. decembra 1913. Međutim, zauzeto je stanovište da je ukrštenica Engleza Artura Vina prva “prava”, pa je zato uvrštena u Ginisovu knjigu – kaže Ratko Stojković.
Honorari
Prvi honorar (400 dinara) dobio je za prvu ukrštenicu objavljenu 1956. godine u tadašnjem Jugoslovenskom sportskom listu “Sport”. Istoga dana, levo od ulaza u zgradu “Borbe”, bila jeblagajna gde je odmah podigao novac. – Kada sam primio honorar, otišao sam sa ocem na stadion JNA da gledamo utakmicu Partizana (ne sećam se ko je bio protivnik) i tako spiskao sav dobijeni novac. To je bila prva fudbalska utakmica koju je posmatrao moj otac Borivoje na nekom stadionu. Od tada je bio redovan posetilac fudbalskih utakmica, ali kad igra Crvena zvezda! I Najviše zbog činjenice da je čuveni Rajko Mitić bio rodom iz njegovog kraja.
Najveći honorar za ukrštene reči – skandinavku koji mi je isplaćen iznosio je 100 nemačkih maraka. Skandinavka je bila objavljena u listu “Samo Partizan”, a urednik je bio poznati reditelj i dramaturg Slobodan Novaković.
I Partizan i Zvezda
– Bio sam saradnik skoro svih klupskih glasila Sportskog društva Partizan (“Sportski vesnik”; “Partizanov vesnik”; “Samo Partizan”), ali i SD Crvena zvezda (“Zvezdina revija”; “Zvezda” revija – mesečni dodatak u listu “Sportski žurnal”), ali ne u istom periodu. I od jednih i od drugih dobijao sam godišnje propusnice za utakmice na njihovim stadionima.
Molba za honorar
– Za vreme studija bio sam saradnik časopisa Crvenog krsta Srbija “Zdrav podmladak”. Sredinom meseca, dobijao bih, po pravilu, dopisnicu iz redakcije kojima me “mole”: “Molimo izvolite podići vaš honorar za saradnju u časopisu…” Eh, kakva su to bila vremena! – seća se naš sagovornik.
Akcijaš
Bio je učesnik radne akcije na izgradnji autoputa Bratstvo-jedinstvo1962. godine, u delu Paraćin-Osipaonica, kao član radne brigade Pravnog fakulteta i dobio Pohvalu. Za vreme studija bio sam sekretar-blagajnik družine (sekcije) Ferijalnog saveza Jugoslavije na Pravnom fakultetu.
Vek baleta
U Srbiji se ovih dana obeležava veliki jubilej: vek baleta. Povodom tog značajnog datuma Udruženje baletskih umetnika Srbije organizovalo je Interdisciplinarni naučni skup u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka. Tema je bila “Istorija i nove perspektive”, s prikazom ličnosti, elemenata i aktivnostima od značaja za ovu umetničku igru.
Na skupu je predstavljena knjiga Ratka Stojkovića “Leksikon srpskih priznanja baletskim umetnicima (100 godina baleta u Srbiji)”, koja je upravo izašla iz štampe. Na sistematičan i pregledan način, ova knjiga sadrži priznanja (odlikovanja, nagrade, pohvale, zahvalnice) koje su u Srbiji (i bivšoj zajedničkoj državi) dodeljena umetnicima za baletska, ali i za ostvarenja u drugim oblastima njihovog delovanja. Leksikon je i objavljen upravo sada sa željom da se od zaborava sačuvaju ličnosti koje su značajno doprinele da ova umetnosti dobije odgovarajući status u našem društvu.
Atletika velika ljubav
– Za prve Olimpijske igre, održane posle Drugog svetskog rata, u Londonu, 1948. godine, nisam ni znao.Bio sam osnovac, a druge i treće, održane 1952. u Finskoj, odnosno 1956. godine u Australiji, pratio sam putem radija i pisanih medija. Sledeće su bile 1960. godine u Rimu, Njih je prenosila naša televizija (televizija je kod nas „nastala” tek 1958. godine). Mi, tada mladi, bili smo fascinirani takmičenjima, rezultatima, rekordima, spektaklom… pa je enormno poraslo interesovanje za aktivno bavljenje sportom. Bio sam veoma izdržljiv (igrali smo fudbal, za svoju dušu, do „besvesti”), a kada se pojavio poziv u novinama odlučih da se pripremim za Olimpijske igre 1964. godine u Japanu, za trke na srednjim ili dugim stazama. Učlanio sam se u Atletski klub Železničar. Tokom kasne jeseni i zime treniralo se u gimnastičkoj sali jedne škole u Savskoj ulici. Na proleće se treniralo na fudbalskom igralištu, koje se nalazilo pored sadašnjeg Hrama Svetog Save. Vežbalo se dok ne „padneš na nos”. Bilo nas je dvadesetak članova. Trebalo je sastaviti ekipu za prvenstvo (republike ili države?) u krosu a trener, poznati bivši atletičar Stevčević, nije me uvrstio u tim. Razočaran, „osvetih” se treneru tako što sam digao ruke od atletike. Tako su se raspršili moji snovi o osvajanju olimpijske medalje (na moju sreću!). Posvetio sam se studijama prava koje sam završio novembra 1963. godine – kaže naš sagovornik.
Ferijalac i akcijaš
– Za vreme studija, tri godine sam bio sekretar sekcije Ferijalnog saveza Jugoslavije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Organizovao sam letovanje naših članova u ferijalnom odmaralištu Mladost u Makarskoj. Učestvovao sam na izgradnji auto-puta Bratstvo-Jedinstvo 1962. godine, na deonici Paraćin-Osipaonica, kao član radne brigade Pravnog fakulteta.
Uvek van politike
– Nisam bio (a nisam ni sada) član bilo koje političke stranke – ni Saveza komunista, ni Socijalističke partije Srbije kao ni aktuelnih političkih stranaka. Jedino sam, u jednom periodu, bio član Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije – što je, čini mi se, bila obaveza – ali to nije bila politička partija u klasičnom smislu.
Sjajan saradnik
Ibazer Imeri (“Vesti”) ističe da je veoma lako sarađivati s Ratkom Stojkovićem jer je on široko obrazovan, elokventan i da nema teme o kojima ne može s njim da se razgovara. Njih dvojica sarađuju već godina svakodnevno na “Ukrštenci”, a Ratkova duhovitost i šarm uvek prate njihov zajednički posao.
