Posebna priča koja je zaslužila i svoju knjigu je priča o Vilhelmu Lihtenbergeru, prodavcu Biblije u Srbiji s kraja 19. i u prvoj polovini 20. veka.
Omaleni Nemac, rođen 1844. u Lorbarhu, pokrajina Baden, bio je prvi stalni predstavnik Britanskog inostranog biblijskog društva u Srbiji. Ceo svoj radni vek, pune 54 godine, proveo je prodavajući Sveto pismo.
U knjizi “Pogled u zemlju Srba” iz 1918. dr Hans Rihter posvetio mu je čak 29 stranica, imenujući taj odeljak “Prodavac Biblija iz Beograda”.
U razgovoru sa ovim skromnim i bogobojažljivim čovekom Rihter saznaje da se Biblija najbolje prodavala u vreme rata.
– Nikada nisam prodao toliko Biblija kao u ratu. Skladište Biblija u Budimpešti nije u prilici da zbog loših poštanskih veza isporuči dovoljan broj Biblija. Svake nedelje moram da pišem narudžbenice na svim jezicima. U ratu svako želi da čuje Božju reč – pričao mu je Vilhelm Lihtenberger.
Tome u prilog naveo je i da je srpska vojska u vreme Balkanskih ratova od njega naručila 80.000 primeraka Novog zaveta.
Kako je pričao, stigao je u Beograd baš kada je knez Mihailo bio ubijen na Topčideru 1868. Oženjen Nemicom iz Nove Pazove, svakom čoveku, bez obzira na kom je jeziku divanio, prilazio je kao božjem biću. Njegove porudžbenice sadržale su Biblije na srpskom, ruskom bugarskom, rumunskom, finskom, poljskom, jevrejskom, letonskom, estonskom, turskom, grčkom…
Drugim rečima, ljudima svih ovih jezika on je prodavao Sveto pismo, iako je najveći deo svog radnog veka proveo u Srbiji i onim delovima današnje Srbije koji su u 19. veku pripadali Turskoj.
Među svojim komšijama u Beogradu, doživljavan je kao “jedan od nas”, kao “pravi Srbin”.
Sin mu je kao srpski vojnik izgubio život u Velikom ratu, a on se upokojio 1922. godine, samo nekoliko dana pre svoje zlatne svadbe.
