Od početka je bilo protivljenja da se Sveto pismo prevodi na narodni jezik. U tome je prednjačila Rimokatolička crkva, koja je s vremenom latinski počela da smatra svetim jezikom. Kada je češki knez Vratislav 1079. od pape Grgura Sedmog zatražio dozvolu da se u njegovoj zemlji bogosluženje vrši na staroslavenskom, papa mu to nije dozvolio.
“Onima koji dobro razmisle o tome”, obrazlagao je sveti otac, “biće jasno da je Bogu bilo po volji prikriti smisao nekih delova Svetog pisma, jer kad bi njegov smisao svima bio posve jasan, prostaci bi ga mogli obezvrediti, a priprosti ljudi toliko pogrešno shvatiti da bi ih ono odvelo u zabludu.”
Ubrzo nakon što je papa Inocent Treći u 12. veku izdao proglas kojim je zabranio čitanje i prevođenje Svetog pisma, počelo se i sa praksom spaljivanja Biblija koje su bile prevedene na narodne jezike.
Današnji propovednici, najčešće okupljeni oko manjih hrišćanskih crkava i sekti, trude se da do budućih vernika dođu uprošćenim tumačenjem Biblije. Isus je prikazan kao lep, plavook, poput nekog filmskog glumca. Oni tvrde da je sve jasno u biblijskim spisima i da ova sveta knjiga nema nimalo protivrečnosti.
Različiti uglovi gledanja
Često se ukazivalo na protivrečnost u svetim spisima. Na primer, u Lukinom evanđelju piše da je Isus izlečio nekog slepca “dok se približavao Jerihonu”. Isti događaj opisan je i u Matejevom evanđelju, no u njemu se spominju dva slepca te se kaže da se njihovo izlečenje dogodilo kad su Isus i mnoštvo “izlazili iz Jerihona”.
Branitelji Biblije, međutim, tvrde da su ta dva izveštaja pisana iz različitih uglova gledanja i da ne protivreče jedan drugome. Da jevanđelist Matej pominje ukupan broj slepaca, a Luka ističe jednoga od njih dvojice, onoga s kojim je Isus razgovarao.
I za mesto događaja tvrde da nije protivrečno kod dvojice apostola. Da je arheologija pokazala da su u Isusovo vreme postojala dva Jerihona i da je moguće da je Isus negde između ta dva grada čudom izlečio slepce koje pominju apostoli.
“Mantijaške izmišljotine”
Najprevođenija među knjigama, slavljena kao “knjiga nad knjigama”, Biblija je kroz istoriju doživljavala brojne kritike od umnih ljudi, i to ne samo onih koji su se izdavali za agnostike. Evo neka kritička razmišljanja koja polaze od stanovišta da je “pažljivo čitanje i razumevanje Biblije najsigurniji put ka ateizmu”.
Vasa Pelagić, narodni učitelj i prosvetitelj:
“Čist razum vidi i veli da je takozvano Sveto pismo skup, zbornik mantijaških izopačenih i glupih izmišljotina i da više vredi za čovječanstvo jedan tabak fizike, fiziologije, hemije, no sve crkvene i bogoslovske knjige što su napisane od iskona do danas”
Mark Tven, pisac:
“Vi verujete u knjigu u kojoj su životinje koje govore, čarobnjaci, veštice, demoni, štapovi koji se pretvaraju u zmije, gorući grmovi, hrana koja pada s neba, ljudi koji hodaju po vodi i sve vrste čarobnih, apsurdnih i primitivnih priča, i kažete nam da smo mi oni kojima treba pomoć.”
