On nije bio politički čovek, nego državni čovek: uvek na kapetanskom mostu broda, uvek obuhvatajući odatle ceo vidik pred sobom. Ovako je govorio srpski pesnik Jovan Dučić o velikom Slobodanu Jovanoviću, koji bi, da je večni život moguć, ovih dana proslavio 150. rođendan.
Srpska akademija nauka i umetnosti odlučila je da taj značajan jubilej obeleži velikom izložbom, kao i dvodnevnim naučnim skupom “Slobodan Jovanović – život, delo i vreme”. Posetioci će do kraja novembra moći da uživaju u velikoj izložbi u Galeriji SANU na kojoj će pored mnogobrojnih fotografija iz različitih delova Jovanovićevog života, moći da vide njegove predmete, spise, kao i da saznaju mnogo zanimljivosti iz života, ali i njegove bogate političke, književne i profesorke karijere.
Osuđen na zaborav
Slobodan Jovanović je bio jedan od najuglednijih naučnika i profesora Univerziteta u Beogradu. Njegov buran profesionalni život teško da može stati u jednu izložbu, ali se makar mogu izdvojiti najinteresantniji delovi.
– SANU se posle Drugog svetskog rata o Slobodana Jovanovića teško ogrešila. On je posle 1945. godine za Akademiju prestao da postoji. Bio je godinama bio osuđen na zaborav. U samoj Akademiji postojala je ploča sa njegovim likom, ali je nažalost uništena. Na suđenju Draži Mihajloviću, Slobodan Jovanović lišen je slobode na 20 godina, uz gubitak državljanstva i lišenje imovine. To je bio ključni razlog zašto ga je i Akademija podvrgla zaboravu. Sada se trudimo da koliko možemo ispravimo tu nepravdu – rekao je povodom otvaranja izložbe akademik Kosta Čavoški.
Predsednik SANU Vladimir Kostić rekao je da je Jovanović bio čovek koji je pisao stilom čudesno lakim o “ne tako jednostavnim istorijskim intrigama”.
– S njegovim delima se susrelo mnogo ljudi na svom putu ka istorijskom, umetničkom i ljudskom prosvetljenju. Kad sam čitao njegove političke spise, bio sam zbunjen oštrinom tih reči, svežinom… On je napravio presek našeg političkog mentaliteta, i ti redovi su mogli da budu napisani samo 15 minuta pre nego što smo se ovde okupili – rekao je Kostić.
Slobodan Jovanović je bio po mnogo čemu poseban i prepoznatljiv, pa tako i po svom imenu. Bio je prvi u Srbiji koji je poneo slobodarsko ime.
Rodio se u Novom Sadu 3. decembra 1869. Njegov otac Vladimir Jovanović bio je ideolog liberala i Ujedinjene omladine srpske, politički protivnik kneza Mihaila, zbog čega je emigrirao iz Kneževine Srbije. Nastavio je da vodi političku borbu protiv Mihailovog režima i iz emigracije. Takav način života dao mu je ideju da svog sina nazove Slobodan, a ćerku Pravda. Do tada, ta imena nikada nisu korišćena u Srbiji.
Erudita bez premca
Slobodanu je kumovala Milica Miletić, desetogodišnja ćerka Svetozara Miletića, koja se kasnije udala za Jašu Tomića. Slobodanova sestra Pravda je takođe bila izuzetno oštroumna, a studije književnosti i filozofije je završila u Ženevi. Očeva sudbina stigla je i Slobodana.
“Rođen je u emigraciji i umro je u emigraciji. Otac je bežao iz zemlje. Sin je odbio da se vrati u zemlju. Otac je bežao iz zemlje jer u njoj nije bilo dovoljno slobode. Sin je odbio da se vrati u zemlju jer u njoj nije bilo ni malo slobode. Otac je bio osuđen na zatvor, kratko. Sin na dvadeset godina teške robije”, pisao je Milan Gavrilović, srpski diplomata.
Slobodan Jovanović je prve godine života proveo u Austrougarskoj, Italiji, Švajcarskoj. Njegov otac je u svojim spisima zabeležio da je Slobodan prohodao u Napulju, u blizini ruševina Pompeja. Školovao se u Srbiji, a potom je na studije sa porodicom otišao u inostranstvo. Studirao je u Minhenu, Cirihu, Ženevi, Parizu. U Ženevi je završio Pravni fakultet, u Parizu je studirao na elitnoj Slobodnoj školi političkih nauka, u isto vreme kada je veliki književnik Marsel Prust. U to vreme družio se sa Bogdan Popovićem, koji je studirao književnost u Parizu. Kasnije je svoje obrazovanje dopunio u Engleskoj.
U Beogradu je pet godina radio u Ministarstvu inostranih dela Kraljevine Srbije. Bavio se složenim poslom na organizovanju pomoći srpskom narodu izvan Srbije. Nakon godinu dana rada, imenovan je za atešea poslanstva u Carigradu. Bio je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu više od 40 godina. Predavao je opšte državno, ustavno i međunarodno pravo. Pisao je naučne radove iz mnogih oblasti. Osnovao je Srpski kulturni klub s idejom da okuplja sve one koji se interesuju za nacionalnu kulturu.
Premijer u Londonu
Posle vojnog puča 27. marta 1941. prihvatio je dužnost potpredsednika izbegličke vlade Dušana Simovića u Londonu. Do Simovićeve smene došlo je početkom januara 1942. kada su svi ministri vlade u Londonu predali kolektivnu ostavku, izjavljujući da general Simović nije sposoban za rukovođenje. Nakon toga je kralj Petar Drugi imenovao Jovanovića za predsednika vlade, koja je uvela uvela dve novine. Prva je bila imenovanje četničkog vođe Dragoljuba Mihailovića za ministra vojske, vazduhoplovstva i mornarice. Do kraja Jovanovićevog boravka na mestu predsednika izbegličke vlade Mihailović će biti prvo unapređen u divizijskog, pa onda u armijskog generala i načelnika Vrhovne komande.
Posle Drugog svetskog rata, Slobodan Jovanović ostao je da živi u Londonu. Godine 1946. na procesu generalu Draži Mihailoviću i grupi od 23 osobe u Beogradu Vojno veće mu je izreklo kaznu “lišenja slobode s prinudnim radom u trajanju od dvadeset godina, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava u trajanju od deset godina, konfiskaciju celokupne imovine i na gubitak državljanstva”.
Na osnovu ove presude u Jugoslaviji je praktično uvedena zabrana na njegova dela. Preminuo je 12. decembra 1958. u Londonu. Opelo je održano u srpskoj pravoslavnoj crkvi Svetog Save u Londonu.
U posleratnom periodu sistemski je brisan iz pamćenja. Početkom devedesetih su ponovo u Beogradu objavljena njegova sabrana dela. Rehabilitovan je 2007. Njegovi posmrtni ostaci su u Beograd preneti 2011. godine. Lik Slobodana Jovanovića nalazi se na novčanici od 5.000 dinara.
Povlačio se preko Albanije
U Balkanskim i Prvom svetskom ratu, Slobodan Jovanović obavljao je dužnost šefa ratnog presbiroa Obaveštajnog odseka Vrhovne komande.
Povlačio se preko Albanije 1915. godine sa srpskom vojskom i narodom. Početkom Prvog svetskog rata na čelo Obaveštajnog odseka je postavljen pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis. Ratni presbiro je bio zadužen da obaveštava domaću i stranu javnost o dešavanjima sa fronta. A Slobodan Jovanović je o Obaveštajnom odseku rekao: “Obaveštavanje štampe je obaveštajnom odseku sporedan posao. Glavni zadatak je špijunaža i kontrašpijunaža.”
Pisci u izgnanstvu
Slobodan Jovanović je bio inicijator osnivanja Udruženja srpskih pisaca u izgnanstvu 1951. Na osnivačkoj skupštini izabran je za počasnog predsednika, Miloš Crnjanski za predsednika, Miodrag Stajić za potpredsednika, za sekretara dr Miodrag Purković i za člana uprave Kosta Pavlović. U tom Udruženju, koje je priređivalo mesečna predavanja, Jovanović je govorio iz oblasti srpske istorije i književnosti.
Opljačkana kuća
Vladimir Jovanović je na ime svoje maloletne dece Slobodana i Pravde 1879. godine kupio kuću na Dorćolu, u Siminoj 25. Jednostavna fasada održavala je liberalski asketizam njenog vlasnika. Kuća je oštećena u bombardovanju Beograda i borbama za vreme odbrane grada na prostoru Dorćolskog kvarta. Kuća je bila opljačkana i sve što je porodica godinama sticala i nasleđivala je razneto. Slobodan je 1897. svoju polovinu kuće prepisao na sestru, i tako je izbegnuta konfiskacija. Ipak, uselilo se više sustanara. Kuća je kasnije srušena.
