Učesnica u mnogim akcijama Humanitarnog mosta i naša verna čitateljka Marija Golubović iz Švajcarske, poput mnogih ljudi dobrog srca, ne posustaje na polju humanosti ni tokom odmora. Čim je kročila u otadžbinu, odlučila je da obraduje 33-godišnju polu-pokretnu Svjetlanu Kljajić iz Sključana kod Kozarske Dubice.
U to ime lično je posetila i donela darove kojima se Svjetlana obradovala, ali više susretom sa dobročiniteljkom koja je sa sobom donela vedar duh i dobro raspoloženje.
– Moram priznati da smo bili i više nego prijatno iznenađeni gospođa Marijinom posetom. Mnogo nas je obradovala. Prijalo mi je da neko vreme provedem sa tako pozitivnom osobom i vedrom osobom, jer takva energija se odmah preliva i preplavljuje biće. Bilo je pravo zadovoljstvo upoznati je. Ostavila je na sve nas snažan utisak, a posebno na ćerku Jovanu (12), moj ponos i diku. Iako smo joj se zahvalile i na poklonima koje je donela, a to je donacija od 400 KM (oko 200 evra) i pregršt namirnica, želimo to da učinimo i javno posredstvom “Vesti”. Susret sa njom pamtićemo dugo i iskreno se nadam, nastaviti prijateljstvo. Neka je prate dobro zdravlje, sreća i dug život – rekla je našim novinarima Svjetlana Kljajić dodavši:
– Dar plemenite Marije Golubović utrošili smo, ako verujete ponovo na to da platimo račune i da imamo za najosnovnije. To nam uvek predstavlja muku, jer od skromne penzije moje majke i socijalne pomoći, teško da možemo da “pokrpimo sve rupe”. Tako i kod nas ništa novo još nema. Dobro smo, borimo se koliko možemo za lakše sutra. Što se tiče mojih nogu i tu je situacija slična. Nekako mi se čini da iz dana u dan sve više imam osećaja u njima, a vratio mi se i refleks. Uporno vežbam i osećam i bolove u nogama. Ali kada ću i da li ću ponovo stati na njih, pitanje je bez odgovora. Potrebno je da redovno idem na fizikalne terapije, ali to sve mnogo košta zbog čega je van svakog našeg domašaja. Moja Jovana je tu da me bodri i zbog nje nikad neću odustati od toga.
Ova mlada mama je, pre 11 godina, preživela jedno od najsmrtonosnijih neuroloških oboljenja, i u komi rodila zdravu ćerkicu, ali nažalost ostala nepokretna.
Svjetlana je time ušla na listu medicinskih fenomena, jer je tek četvrta u svetu koja je to preživela. Budući da je dugo bila u komi i da su je u životu održavali jedino aparati, zato i ne čudi što je oporavak veoma spor. Nedostatak novca za konstantne rehabilitacije je, takođe, velika prepreka, jer žive samo od skromnih mesečnih primanja majke Milke. Znaju to dobro i naši čitaoci, a imali su i prilike da se i sami uvere poput Marije Golubović, pa su već godinama uz ovu hrabru majku i ne dozvoljavaju da njena priča padne u zaborav.
Poseta i Curićima
Tokom svog boravka u otadžbini, naša verna čitateljka, penzionerka Marija Golubović obišla je i sedmočlanu porodicu Curić iz prijedorskog prigradskog naselja Palančište, o čijim je nevoljama poput Svjetlaninih, saznala posredstvom “Vesti”.
Njena poseta je, takođe, prijatno iznenadila ovu višečlanu porodicu koja se bori sa brojnim izazovima teške svakodnevice. Više o tome kako su je Curići dočekali i šta ima novo kod njih, ali i šta su poručili dobročiniteljki, saznaćete u jednom od narednih izdanja našeg lista.
