Književnica Vedrana Rudan bez ikakvog ustezanja piše o svojoj svakodnevici, ali i brojnim tabu temama. Ona je 2016. godine napisala kolumnu koju je posvetila gej pevaču, čiji identitet nije želela da otkrije. U njoj je do detalja opisala njen susret sa njim i romantičnu scenu sa pevačevim dečkom.
Kako je tada navela, ovo je priča iz njene mladosti. Ne znajući da voli muškarce, ona je prva bacila oko na njega, a onda je usledila neprijatna situacija.
– Bilo je to sedamdeset prve, druge ili treće, nisam sasvim sigurna. On je imao koncert na terasi hotela Marina u Mošćeničkoj Dragi.
– Naravno da sam sedela u prvom redu i jedva čekala pauzu da ga zaskočim, da mu, ako bude ikako moguće, uvalim svoj mladi jezik u usta, da mu uručim posebno za tu priliku u Trstu kupljene svilene gaćice. Koštale su, preračunato, osamdeset evra. Nije me bilo briga. Samo jednom u životu te može, ako budeš imala sreće, poj*bati najveći mužjak na jugoslovenskim prostorima. Pre pauze sakrila sam se iza zavese koja je delila pozornicu od bekstejdža. U bašti iza zavese bili smo samo ja i moj prijatelj. Danas penzionisani profesor nije sakrivao da je p****, iako se za Jugoslaviju baš ne bi moglo reći da je bila p****frendli. Nisam ga pitala šta tamo radi. Ja sam čekala njega. I on je došao. Visok, vitak, blještavi zubi. Žao mi je što već tada nisam bila devica.
I dok je ona kako kaže zamišljala da ga poljubi i započne romansu sa njim, shvatila je da on ipak voli muškarce.
– Poželela sam da ga zbog toga zamolim za oproštenje pre nego što sa njega skinem sako, pantalone, gaće, pre nego ga progutam. Kad, on se uputio prema mom prijatelju s kojim sam išla u osmogodišnju školu. Šta se dešava? A ja? A jaaaa? Zagrlio ga je i uvalio mu svoj jezik u usta. Činilo mi se da će jedan drugoga proždrati, ali nisu. Da jesu, on danas ne bi bio još uvek jedan od najvećih pevača i j***** na našim prostorima. Kad kažem j***** mislim na j***** žena, naravno. Gospodin je oženjen, isto tako naravno. I ima decu. U moje vreme, bilo je to pre četrdesetak godina, svi smo, osim nekih glava ludih, u Jugoslaviji znali da je Pevač p****. Nikome to posebno nije smetalo. Voleli smo i još uvek volimo njegov glas – napisala je ona i dodala:
– Koga je gospodin j**** nije nas bilo briga. Bilo je to vreme mraka, mraka koji je jednako pokrivao i “normalne” i “perverzne”. Danas živimo u vreme svetla. Sve se mora otkriti, sve se mora znati. Ako mediji dnevno ne isporuče bar nekoliko vrućih vesti o tome ko koga j*** na šou-sceni, za onu političku su manje zainteresovani jer bi mogli da ostanu bez posla a možda i bez glave, ništa nisu učinili. Pa ipak, eto, gospodina puštaju na miru. Danas je on, o tempora, o mores, J**** nad j******. Devojke i devojčice na njega bacaju gaćice i grudnjake dok on peva pesme moje mladosti. Nema tog reportera ni informera ko bi se usudio da priđe i pita ga: “Kako usklađujete to što ste i gej i muž i otac?”. Sačekajte junaka moje priče iza stejdža, stalno održava koncerte, pa ga priupitajte kome iz svog benda ovih dana uvaljuje jezik u gladna usta – napisala je ona između ostalog.
Nije tesko pronaci ko je od pevaca u Moscenickoj Dragi u hotelu Marina ’72 imao koncert.