Vesti

Pukovnik Žak Ogar, bivši komandant francuskih specijalnih snaga na Kosovu, potpisao je peticiju za vraćanje spomen ploče palim srpskim vojnicima tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata na vojnom pravoslavnom groblju u Prištini. On je za Kosovo onlajn istakao da bi ambasadori i zvaničnici koji su odgovorni za izmeštanje spomenika trebalo da se javno izvine za taj “sramni čin”.

Ispraviti grešku

Po izmeštanju spomen-ploče su se oglasile francuska i nemačka ambasada u Prištini navodeći da je spomenik u znak počasti srpskim vojnicima “samo” pomeren nekoliko metara, a nije pomerano nijedno telo vojnika.

Kažu da spomenik ostaje potpuno vidljiv na istoj lokaciji i da će nastaviti da odaju počast svim poginulim vojnicima u Velikom ratu. Međutim, Ogar ističe da ne može da veruje da diplomate nisu razumele da je to izmeštanje uvreda za srpski narod. Ukazuje da je potpisao peticiju i proširio, komentarima na sajtu na kojem je objavljena.

– Ovaj čin je neizbrisiva sramota za one koji stoje iza toga. Ne mogu da verujem da nisu shvatili da je ovo uvreda za hrabre srpske vojnike koji su dali živote za otadžbinu i slobodu – rekao je Ogar i pozvao odgovorne da isprave grešku i da spomen ploča bude vraćena na prvobitnu poziciju.

Skupština dijaspore Srba Južne Francuske je ogorčena što su, kako kažu, francuski i nemački ambasador sa albanskim prijateljima i njihovim zastavama odali poštu pred spomen pločom palim Francuzima, a srpske zastave nije bilo, ni srpskih boraca sa spomenika, jer su sklonjeni na skromnije mesto.

– Mnogi od nas Srba u Francuskoj vide drugu otadžbinu, ali je izgleda doslo vreme da se oslobodimo tih iluzija, kaže se u saopštenju koje su potpisali predsednik Milovan Jovanović i sekretar Dragan Kotarac.

Anticivilizacijski čin

Da spomenik palim srpskim vojnicima vrate na prvobitno mesto, od te dvojice ambasadora zatražila je Srpska lista. Uz to i da upute izvinjenje. Smatraju da priznanje diplomata da je spomenik stradalim srpskim vojnicima, pobednicima u Prvom svetskom ratu sklonjen i izmešten na njihov zahtev, a bez saglasnosti Eparhije raško-prizrenske, ili bilo koga iz srpske zajednice, govori u prilog tužnoj činjenici da prava srpskog naroda i SPC na KiM ne poštuju ni predstavnici vodećih zemalja EU, kao i Kurtijev režim. Uklanjanje spomenika vide kao grubu uvredu za potomke i čitav srpski narod. Ambasadori su, kažu, potpali pod pritisak nekih ekstremnih krugova u Prištini “kojima smeta sve srpsko i svojim postupkom uvredili srpski narod”.

– Očekujemo izvinjenje srpskom narodu zbog sramnog čina, ako ništa drugo onda zarad savezništva Francuske i Srbije. Izvinjenjem i vraćanjem spomenika bi se poslala poruka da je poštovanje prava srpskog naroda i naših svetih mesta civilizacijska norma koja se ne prelazi – zaključuje SL. Kancelarija za KiM je o ovom anticivilizacijskom činu obavestila misiju OEBS i druge međunarodne misije.

– Uklanjanje i pomeranje spomen-ploče je pokušaj je zatiranja svih tragova srpskog postojanja na KiM i brutalnog prekrajanja istorije, saopštila je Kancelarija za KiM, dodajući da zahteva konkretne odgovore i odgovornost počinilaca ovog vandalskog akta.

U Opštini Priština su negirali bilo kakve veze sa pomeranjem spomenika, navodeći za Kosovo onlajn da nisu ni dobili zahtev za pomeranje ploče.

Peticija

U peticiji za vraćanje spomenika srpskim vojnicima 1912-1918. na vojničkom groblju u Prištini koju je pokrenula grupa intelektualaca iz srpske zajednice na KiM se, između ostalog, navodi:

– Duboko uznemirena vešću da je spomenik izmešten na inicijativu francuskog ambasadora Olivijera Geroa i nemačkog Jorna Rodea, srpska zajednica poziva sve zainteresovane da podrže peticiju i da se ambasadori javno izvine zbog nepromišljenog čina – kaže se u tekstu.

Nedostojni zvaničnici

Žak Ogar kaže da ti nedostojni zvaničnici moraju javno da traže oproštaj.

– Da se pobrinu za savršenu restauraciju spomenika na njegovom mestu. Ove diplomate sada moraju da poprave svoju ozbiljnu grešku protiv sećanja, protiv časti i protiv vernosti – poručio je Ogar.

Utkani u temelje pobede

SL ističe da to što 24 godine nakon sukoba nema 40.000 Srba u Prištini ne daje za pravo nikome da potire tragove srpskog postojanja samo zato što to nekome smeta dok se slika na tom mestu.

– Kosti srpskih vojnika su utkane u temelje pobede u Prvom svetskom ratu i vrednije su od govora, fotografija ili cvetova – kaže SL.