Pobrojati trofeje Svetislava Pešića, večitog mladića evropske i svetske košarke, veoma je teško. Iz straha da neke slučajno ne propustimo – izdvojićemo samo one najbitnije. Kao igrač sarajevske Bosne osvojio je jednu titulu prvaka i jedan trofej Kupa šampiona, što je bila prva titula prvaka Starog kontinenta nekog kluba sa eksjugoslovenskih prostora.
Mnogo mu je bogatija trenerska kolekcija: sa Bosnom je opet uzeo titulu i dodao trofej Kupa, sa berlinskom Albom prvak Nemačke bio je pet puta, još dva puta pobednik Kupa i osvajač evropskog "Kupa Koraća". Barseloni je 2003. godine doneo triplu krunu – titulu i Kup Španije i trofej u Evroligi, a naredne sezone ponovo je ispio šampionski šampanjac u trci sa Realom. Španskoj Đironi je vodio do trofeja FIBA Evrokupa, da bi konačno minhenskom Bajernu ove godine doneo decenijama čekanu titulu prvaka.
Naravno, to nije sve. Sa supertalentovanom generacijom "Bormio 87", u kojoj su igrali Đorđević, Divac, Kukoč i drugovi, Jugoslaviji je doneo titulu omladinskog prvaka sveta. Bio je selektor Nemačke u senzacionalnom osvajanju Eurobasketa ’93, a 2001. ponovo se popeo na košarkaški Mon Blan, osvojivši zlatnu medalju na Evropskom šampionatu u Turskoj, ali sa – selekcijom Jugoslavije. Naredne godine, na SP u Indijanapolisu vodio je plave do pete titule svetskog prvaka i ove dve medalje ujedno su dva poslednja zlata za našu košarku.
Košarkaški stvaralac i takmičar, strateg koji u svakom trenutku ima lucidna rešenja, rođeni pobednik… U četvrtak, 28. avgusta, Pešić proslavlja 65. rođendan. Možda mu na žurku banu Švajnštajger, Miler, Nojer i ostali svetski fudbalski prvaci, obučeni u majice sa njegovim likom. Kariju je to jednako priznanje kao onda kad je proglašen za počasnog građanina Pirota i Berlina. Minhen je sledeći…
