Porast cena osnovnih životnih namirnica u BiH najviše su osetili penzioneri. Prema podacima UN, svako šesto domaćinstvo u BiH je siromašno, dok je polovina stanovništva na ivici siromaštva.
“Najviše su poskupeli ulje i šećer”, kaže Sajma Karić iz Sarajeva. Ova 80-godišnja penzionerka živi sama i njena mesečna penzija od 380 konvertibilnih maraka (oko 190 evra) jedva može da pokrije troškove režija i lekova. “Pratim akcije u prodavnicama pa kupim i napola trule jabuke, jer budu manje od marke. Kupujem na komad, jedan krompir, jednu šargarepu, jedan limun i tako…”, objašnjava Sajma.
Na području Federacije BiH živi oko 450.000 penzionera, a 62 odsto njih prima najnižu penziju od 382 KM.
“Ko živi u gradu, u stanu, dok plati sve komunalije on se zaduži. Njemu za lekove i hranu ne ostaje skoro ništa”, priča za DW predsednik Saveza udruženja penzionera FBiH, Redžo Mehić. On navodi da veliki broj starijih ljudi preživljava zahvaljujući pomoći dece i rodbine: “Bez njihove pomoći, mnogi od nas ne bi mogli preživeti”.
Prema podacima Agencije za statistiku BiH, ukupno, na godišnjem nivou za BiH u proseku je zabeležen rast nivoa cena od 6,4%. Prema podacima objavljenim na sajtu Ministarstva trgovine FBiH, potrošačke cene u novembru 2021. u proseku su porasle za 1,2% u odnosu na prethodni mesec. Najviše su rasle cene stanovanja, vode, struje, gasa.
Porast cena osetila je i Irma Šuman, zaposlena sa kako kaže redovnim primanjima. Pored nje, kućnom budžetu doprinosi i muž, ali kaže kako su u poslednje vreme ulje, šećer, kafa, kao i voće i povrće osetno skuplji.
“Litar ulja je koštao 2,7 KM, a sada je 3,6 KM. Kafu od 500 grama plaćala sam 5,9 KM, sada je 8,5 KM”, navodi Irma.
Ona ima četvorogodišnju ćerkicu, kojoj plaća vrtić, kao i stambeni kredit. “Dok banka uzme ratu za kredit, platim režije i vrtić, ostane mi 160 KM za hranu”, objašnjava ona.
Kupovna moć građana znatno niža
Predsednica Kluba potrošača iz Tuzle Gordana Bulić kaže kako je rast cena osnovnih životnih namirnica evidentan u poslednja tri meseca.
“Porast cena najteže podnose penzioneri i zaposleni u realnom sektoru. Mnogi od njih su ostali bez posla, zbog pandemije, dok oni koji su zadržali poslove sada mesecima čekaju plate”, objašnjava Bulić.
Prosečna mesečna bruto plata u BiH za novembar 2021. iznosila je 1.579 KM (skoro 800 evra), prosečna neto plata u BiH za august 2021. iznosila je 1.000 konvertibilnih maraka (511 evra), dok je u Republici Srpskoj u istom mesecu iznosila 1.025 konvertibilnih maraka (524 evra).
Sindikalna potrošačka korpa koju je Savez samostalnih sindikata BiH izračunao za oktobar 2021. iznosi 2.101 KM (1.075 evra). Pokrivenost sindikalne potrošačke korpe prosečnom platom, po tom je računu – manja od 50 posto.
Bulić objašnjava da prosečnu platu u BiH nema većina zaposlenih.
“Statistika je takva, u prosek se uračunavaju i plate državnih funkcionera, doktora, profesora, no to nije realan prikaz stanja na terenu. Naime, većina zaposlenih u realnom sektoru nema prosečnu platu. Zaposlene u trgovačkim lancima imaju plate od 500 do 700 KM (od 250 do 350 evra), kao i mnogi radnici sa srednjom stručnom spremom”, objašnjava Bulić.
Gorivo duplo skuplje
Prema podacima Federalnog ministarstva trgovine, cene benzina u Federaciji BiH se kreću od 2,26 do 2,56 KM, a dizela od 2,21 do 2,51 KM po litru. Gorivo je skuplje i u pojedinim delovima Republike Srpske. Cena litra benzina je sa 2,29 KM porasla na 2,36 KM.
I u Federaciji BiH i u Republici Srpskoj na snazi je Uredba o ograničenju marži na naftu i naftne derivate, ali time se samo malim delom može uticati na ograničavanje cena.
Ovo poskupljenje sigurno će dodatno uticati na poslovanje brojnih firmi, a pogotovo onih koje se bave prevozom putnika i robe. Prevoznici su do sada nekoliko puta tražili od Veća ministara BiH da se država odrekne dela akciza na gorivo, koje sada iznose 1,10 KM po litru goriva, kako ova grana privrede ne bi bila potpuno uništena.
Političari u BiH ignorišu probleme
Iako su cene nafte i naftnih derivata kao i struje u porastu, a one direktno uzrokuju rast cena ostalih proizvoda, vlasti u BiH kao da ignorišu trenutno stanje.
Bulić tvrdi da su vlasti na svim nivoima u BiH do sada morale da pronađu odgovarajuće mere kako bi pomogle najugroženijim kategorijama stanovništva, međutim, takvih mera, osim sporadičnih jednokratnih pomoći, uglavnom nema.
“Mi nemamo jedan krompir u robnim rezervama, a kamoli nešto drugo”, kaže Bulić.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, svako šesto domaćinstvo u BiH je siromašno, 15 odsto građana je u apsolutnom siromaštvu dok je polovina stanovništva na rubu siromaštva.
