Predstavnica Norveške partije progresa (FRP) Inger-Mari Iterhorn, konzervativna političarka Kasi Kulman Five i socijalista Ogut Vale u početku su bile protiv toga da se jedna od najprestižnijih nagrada na svetu dodeli novom američkom predsedniku.
Najodlučnija u tome bila je Iterhornova, koja nije bila sigurna da će Obama uspeti da ostvari spoljnjopolitičke ciljeve zbog problema sa kojima se suočava u unutrašnjoj politici i koja je smatrala da je prerano da mu se dodeli ova nagrada zato što je postao predsednik SAD pre samo devet meseci.
Valeova je listu "VG" kazala da je očekivala dužu raspravu, naročito o ratu u Avganistanu koji je, po njenom mišljenju, najsporniji.
Predsednik Norveškog Nobelovog komiteta, laburista Torbjern Jagland, najviše se zalagao da nagrada za mir pripadne Obami. Jaglanda je snažno podržala koleginica iz stranke Sisel Renbek.
"Proces dodele Nobelove nagrade za mir protekao je potpuno normalno i odluka je(na kraju) bila jednoglasna", rekao je listu "VG" bivši norveški premijer i bivši predsednik norveškog parlamenta Gir Lundsted, koji već danima brani odluku da se nagrada dodeli Obami od javnih kritika .
Norveški Nobelov komitet objasnio je da je američkom predsedniku dodelio Nobelovu nagradu za mir zbog "izuzetnih napora koje ulaže u promovisanje međunarodne diplomatije i saradnje među narodima", naročito ističući njegovu viziju i zalaganje za "svet bez nuklearnog oružja". Nobelov komitet istakao je da je zahvaljujući Obami stvorena "nova klima" u međunarodnoj politici.
