Dodatni kilogrami na bokovima, zadnjici i butinama štite naše zdravlje, pa žene sa izraženijim oblinama na ovim mestima ređe oboljevaju od dijabetesa i bolesti srca. Masnoća na bokovima uništava štetne masne kiseline i sadrži antiinflamatorne agense koji sprečavaju začepljenje arterija.
Velika zadnjica je daleko delotvornija u tom pogledu od viška sala na struku, ističe se u studiji objavljenoj u časopisu “International Journal of Obesity“. Istraživači navode da bi se, uz pomoć nauke, mogle povećati masne naslage na bokovima, odnosno izvršiti redistribucija masnog tkiva na telu radi efikasnije zaštite od kardiovaskularnih i metaboličkih bolesti, poput dijabetesa.
Ne može i jare i pare"Važno je kako je masnoća raspoređena u telu", ističe vođa istraživačkog tima dr Konstantinos Manolopulos. "Masnoća na bokovima i bedrima je dobra za žene, ali ne i ona oko struka", dodao je on. Idealno bi bilo imati što više masnih naslaga na bedrima, ali da stomak ostane ravan, kazao je on, dodajući da je teško imati jedno bez drugog. |
Oni tvrde da premalo masti na bokovima može da dovede do ozbiljnih metaboličkih problema kao što je Kušingov sindrom. Iskustvo pokazuje da se masnoće oko bedara i na zadnjici teže otklanjaju od masnoće na struku. Premda ovo može biti obeshrabrujuće, žene bi u suštini trebalo da budu zadovoljne, jer masnoće koje se lako "tope" ispuštaju veliku količinu citokina koji izazivaju upale u telu, objasnili su stručnjaci.
Citokoni se smatraju uzročnicima kardiovalskularnih bolesti, dijabetesa i rezistencije na insulin. Masnoće na bokovima koje sporije sagorevaju proizvode i više hormona adiponektina koji štiti arterije i omogućava bolju kontrolu šećera u krvi i sagorevanje masti.
