Protekle nedelje zabeležili smo da je na inicijativu Generalnog konzulata Republike Srbije u Diseldorfu, u organizaciji udruženja “Prohuman” i uz pomoć Saveza srpskih lekara i srpske dijaspore u nemačkoj pokrajini Severna Rajna-Vestfalija, u Srbiju je dostavljena medicinska pomoć u vidu kitova za ekstrakciju (preko 1.250) Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak u Beogradu. Tim povodom, reporteri “Vesti”, zaputli su se u Institut Torlak, kako bi zabeležili prispeće pomoći, ali i saznali nešto više o samom značaju donacije i samog rada ove renomirane ustanove u ovako teškom vremenu za sve sugrađane.
– Svaka pomoć našem Institutu je od velikog značaja, ne samo kada je u pitanju borba protiv korona virusa. Institut za virusologiju, vakcine i serume “Torlak” je pre pojave korona virusa u Republici Srbiji, a naročito po proglašenju njegove epidemije, podneo veliki teret, upravo zbog činjenice da su naši stručnjaci jedini imali inicijalno znanje koje je bilo neophodno za testiranje o, u tom trenutku, potpuno nepoznatom tipu virusa, kao i zbog činjenice da je Nacionalna referentna laboratorija za grip i respiratorne viruse Instituta “Torlak” jedina u zemlji ispunjavala osnovne uslove za vršenje testiranja na postojanje zaraženosti virusom.
Samim tim, do trenutka pojave drugih laboratorija u kojima su se izvodili testovi na ovaj virus, Institut “Torlak” je praktično sam do prve polovine aprila ove godine, vršio testiranje uzoraka brisa lica za koje je postojala osnovana sumnja da su zaražena virusom COVID-19, obzirom da je jedini posedovao neophodan kadrovski i prostorni kapacitet za takvu vrstu laboratorijske dijagnostike – pojasnio je za “Vesti” Davor Mitrović, pomoćnik direktora Instituta na više nivoa zdravstvene zaštite za finansijske, pravne i tehničke poslove.
Iako je rad Nacionalne referentne laboratorije za grip i druge respiratorne viruse Instituta “Torlak” u redovnim okolnostima trajao osam časova, Institut “Torlak” je preduzeo sve neophodne mere i uložio maksimalne napore da organizuje svoj rad na način da ista bude dostupna 24 časa dnevno, kroz tri smene, u okviru kojih su zaposleni Instituta “Torlak” vršili testiranje na COVID-19.
– Pritom, naglašavam da govorimo o periodu od 13. februara kada su krenula testiranja na COVID-19. Tek od 20. aprila su i ostale laboratorije zapravo preuzele deo znanja i procedure koje smo mi imali i pokrenuli, da bi ceo ovaj posao mogao biti obavljen. Kada je reč o samom testiranju na korona virus, potrebni su kitovi za ekstrakciju i testovi. Uz prethodno stručno znanje i iskustvo, ovaj material je neophodan da bi se stvorio minimum uslova za vršenje testiranja na postojanje zaraženosti izazvane virusom COVID-19. To su osnovni uslovi koji kumulativno moraju biti ispunjeni. Dakle, testovi sami po sebi nisu dovoljni, potrebni su i kitovi za ekstrakciju da bi testiranje na Institutu, ili u bilo kojoj drugoj laboratoriji, moglo da se obavi i zato će pristigli kitovi poslužiti da se obave testiranja za 1.250 ljudi. Do sada smo obavili oko 45.000 testova, neki testovi su i ponovljeni, što znači da smo izvršili oko 50.000 testiranja, a sve to mora prethodno da se nabavi, kako bi minimum uslova za testiranje bio ispunjen. S tim u vezi, kao što sam već pomenuo, svaka pomoć je i više nego dobrodošla i ja ovim putem koristim priliku da se, u ime Instituta za virusologiju, vakcine i serume “Torlak” neizmerno zahvallim na ovoj podršci koja stiže iz dijaspore – rekao je Mitrović.
Na visini zadatka
Na posebnom zadatku i to ne samo početkom pandemije COVID-19, već i sada kada je virus popustio, bila je dr Svetlana Filipović Vignjević, pomoćnik direktora Instituta za dijagnostiku i naučni razvoj, koja je, od trenutka pojave prvog potvrđenog slučaja zaraženosti virusom COVID-19, svakog dana boravila u Institutu “Torlak”, bez dana pauze, a čini to i sada.
– Pristigli kitovi za ekstrakciju (ekstrakcioni kitovi) služe u procesu rada kod detektovanja Real time PCR-a, a imate i testove. Postoje kitovi za ručnu ekstrakciju i automatsku ekstrakciju. Najvažniji postupak je ekstrakcija, gde je potrebna je kompletna zaštita osoblja koje to radi, jer je to najinfektivnija faza rada. U početku smo obavljali veliki broj testiranja, a sada je prosek rada na dnevnom nivo između 300 do 450 testova na virus COVID-19. Ekstrakcioni kitovi su nam svakako neophodni za normalan rad Službe za laboratorijsku dijagnostiku, obzirom da mi radimo čitavu paletu virusa real time PCR, respiratornih virusa, gripa, herpesa… i to je naša stalna potreba, nevezano za aktuelnu epidemiju. Zato je svaka pomoć u tom smislu dobrodošla, nebitno koja je količina u pitanju, jer sve služi istom cilju – istakla je dr Svetlana Filipović Vignjević.
Očekuju se i posebni frižideri
Podsećanja radi, posredstvom humanitarne organizacije “Prohuman” na čijem čelu je dr Mirjana Andrejević Kri, a po preporukama Instituta za virusologiju, vakcine i serume Torlak u Beogradu, pored prve tranše pomoći, očekuje se i druga tranša u vidu posebnih frižidera za čuvanje uzetih uzoraka. Nabavljeni su zahvaljujući diplomatskoj inicijativi, angažmanu uticajnih pojedinica iz srpske dijaspore Severne Rajne-Vestfalije. A ono što je posebno važno, sakupljenim finansijskim sredstvima od mnogih građana srpske dijaspore u ovoj nemačkoj pokrajini. Time je pokazana solidarnost sa maticom u teškom vremenu korona krize, kada su upravo takve akcije humanosti prema sunarodnicima i zemlji najneophodnije.
