Dug i širok krečnjački plato na kome su česte blage zelene uvale, kao i čitava mreža dolina kakvih po lepoti nema ni na jednoj našoj planini razlog su zašto mnogi Zlatar smatraju jednom od najlepših. Ušuškan između Zlatibora i Golije, Zlatar nudi odmor za potpuni oporavak duha i tela.
Divan je pod snegom, a prelep kad grane sunce i sve procveta, pa zastaje dah od lepote čarobnog šarenila.
Skijalište Zlatar nalazi se na teritoriji opštine Nova Varoš i smešteno je u samom centru istoimenog grada. Ski-staza Briježđa, otvorena 2010. godine, duga je 1.200 metara. Sa plavim i crvenim karakteristikama pogodna je i za takmičare i za rekreativce a visinska razlika između podnožja i vrha je 300 metara.
Bezbedno za sve
Žičara je duga 850 metara sa kapacitetom korpe za četiri osobe koja od podnožja do vrha skijaše vozi za nešto više od pet minuta. Radi bezbednosti, na stazi su postavljeni skijaška signalizacija i zaštitna ograda. Postoji i mali lift za manje iskusne skijaše, kao i za one koji žele da nauče da voze skije. Kako je ova oaza za ljubitelje skijanja osvetljena celom dužinom, posebna atrakcija je noćno skijanje, koje je naišlo na odličan odziv. Uprava staze zato planira da osim vikend-noćnih skijanja, ista omogući i radnim danima.
Sa svojim prirodnim potencijalima, novovaroški kraj oduvek je bio oaza u koju su dolazili ljudi željni čistog vazduha, mira, odmora i rekreacije. Uređeno je 33 kilometra pešačkih i 100 kilometara biciklističkih staza duž kojih se može uživati u brojnim lepotama Zlatara na kojima priroda nije štedela.
Jedna od, ako ne i najveća, “zvezda” Zlatara, svakako je kanjon reke Uvac, koji se svojom
specifičnošću i atraktivnošću izdvaja u turističkoj ponudi na širem tržištu. Pored neizmerne lepote meandara i pećinskog sistema, Rezervat prirode “Uvac” je specifičan i po svojim neobičnim žiteljima – beloglavim supovima, koji tamo imaju najveću gnezdeću koloniju u Srbiji i jednu od najvećih na Balkanu. Brojnost beloglavog supa je tokom poslednjih dvadesetak godina redovno rasla, tako da sada ima oko 450-500 jedinki, odnosno oko 110 gnezdećih parova. Velika je zato šansa da vidite ove fantastične ptice, čiji raspon krila može da dostigne i do tri metra, kako krstare nebom nad kanjonom. Ako spadate u srećnike, uživaćete u njihovom jedinstvenom plesu tokom parenja kada lete do neverovatnih visina, uhvate se kandžama i onda izvode slobodan pad.
Lekovito bilje
Zlatar se prostire između reka Lim, Uvac, Mileševka i Bistrica, a zahvaljujući sučeljavanju tri različite vazdušne struje, vazduh na Zlataru ima specifične karakteristike koje posebno pogoduju tretmanima anemije, hipertenzije i bolesti plućnih organa. Možda baš zbog toga, Zlatar je uredbom Vlade proglašen vazdušnom banjom na površini od 3.700 hektara. Najviši vrh je Golo brdo na 1.627 metara nadmorske visine do kog se može stići šetnjom (oko dva kilometra) sa Vodene Poljane, prelepe zaravni koja se nalazi u širem području turističke zone Zlatara. Livade i pašnjaci su na različitim nadmorskim visinama, počev od rečnih dolina, pa sve do vrhova. Prekriveni su planinskom travom i livadskim cvećem, kao i lekovitim biljem što daje posebnu dekorativnu vrednost i lepotu planini.
Posebno su zanimljive biljke koje daju plodove: jagode, kupine, borovnice i pečurke. Njihovo sakupljanje, kao oblik rekreacije, predstavlja svojstvenu atrakciju za stanovnike Nove Varoši, ali i za turiste. Biljka karakteristična za ovaj kraj je heljda koja privlači i pleni pažnju prvenstveno zbog svog specifičnog ukusa, a danas se sve više koristi i u medicini. Specijalitet zlatarskog kraja je, pogađate, heljdopita, dok je zlatarski sir poseban izazov za gurmane. Ono što gosti Zlatara nikako ne bi smeli da propuste je obilazak Štitkova, jedinstvene etno-oaze pod zaštitom države.
– Štitkovo je potpuno zamrznuto u vremenu. Kuće, sušare za meso, štale, pomoćni objekti su upravo onakvi kakvi su bili i pre 200 godina. Prema legendi, selo je dobilo ime po “štitovima” jer se u centru nalazila “fabrika” za proizvodnju oružja – štitova. Postoje indicije da je Štitkovo bio gradić još u doba Nemanjića, a legenda kaže da su se u radionicama kovali štitovi upravo za njihovu vojsku. Kuće brvnare su pravljene od balvana dugih 12 metara, koji nisu strugani, već tesani sekirom i ima ih petnaestak. Ljudi u njima žive i danas, pa su morali da ih pokriju crepom i limom, tako da nisu sačuvani drveni krovovi. Štitkovo je posebno autentično, upravo zato što je i dalje naseljeno, odnosno nije samo uređeni prostor muzejskog karaktera – pričaju u Turističkoj organizaciji Zlatar i pozivaju goste da dođu i sami se uvere u sve lepote kraja.
Varošica nasleđa
Nova Varoš nalazi se u podnožju Zlatara, Javora, Čemernice i Murtenice. Posetioci mogu da uživaju u izložbama Zavičajnog muzeja i Galeriji Kvadratura kruga, a posetom Kalipolja, videće mesto čuvenog boja za nezavisnost Srbije 1876. i 1877.
Fascinantni lešinari
Beloglavi sup je naša najveća ptica sa rasponom krila oko 2,8 metara i prosečnom težinom od 7,5 do 8,5 kilograma, mada može da dogura i do 11 kilograma. Ženka nosi samo jedno jaje na kojem leže oba roditelja 54-56 dana. Beloglavi sup je druželjubiv, za razliku od ostalih lešinara, i retko se gnezde usamljeni parovi. Monogamni su, a hrana su im isključivo uginule životinje, čime sprečavaju širenje zaraza i čine “prirodnu reciklažu”.
Kako stići
Koordinate: 43°24’32” SGŠ;
19°47’33” IGD
Horgoš – Zlatar 500 km
Granični prelaz Jabuka (CG) – Nova Varoš 47.4 km
Beograd – Zlatar 280 km
Zlatar – Vodena poljana 2 km
Zlatar – Nova Varoš oko 4 km
Tri jezera
Odmor na Zlataru nudi čak tri svoja jezera i dve uređene plaže, avantura park, krstarenje rekom i brojne druge sadržaje. Zlatar, naime, ima tri veličanstvena veštačka jezera: Uvačko (Sjeničko), Zlatarsko i Radoinjsko jezero za koja kažu da su parče raja zapadne Srbije, a o kojima ćemo opširnije pisati u našem narednom serijalu “Vesti” posvećenom jezerima u Srbiji.
Etno-oaza
Selo Štitkovo smešteno je u uskoj dolini štitastog oblika koju stvara reka Tisovica i njen izvor Vrelo, sa tri strane okruženo brdima. Vrelo, inače, izvire iz zasad nedovoljno istražene pećine, kanala koji se pruža čitav kilometar u dužinu. Sve sačuvane kuće, po čemu je Štitkovo najpoznatije, tipično su starovlaške i potiču s kraja 19. veka, o čemu svedoči i upisana godina gradnje na kućama. Najstarija je u centru sela i građena je 1882. godine.
Štitkovo je interesantno i po tome što su u njemu ili živeli ili stolovali čuveni knezovi Raškovići. Prvo što upada u oči nasred sela je Crkva Svete Trojice iz 1867. Podignuta je na mestu gde je bio manastir koji je 1655. podigao patrijarh Gavrilo Rašković, iz pomenute kneževske porodice. Manastir su porušili Turci 1813. godine kada je knez Maksim Rašković iz Štitkova digao Stari Vlah na bunu. S leve strane crkve, nalazi se škola sagrađena 1887. godine.
I hrana i lek
Heljda je tipična planinska žitarica koja uspeva samo na nadmorskoj visini većoj od 1.000 metara, kao što je Zlatar, i ne trpi česte kiše i veliku vlagu. Kako su je nutricionisti proglasili zdravstveno korisnom, sve više se, osim u ishrani, koristi i u medicini. Zrno heljde je veoma bogato hranljivim materijama, a njena lekovitost prvenstveno potiče od pravog bogatstva mineralima, ugljenih hidrata i belančevina. Kako smo već spomenuli, specijalitet zlatarskog kraja od ove biljke je heljdopita, koja se pravi od palačinki od heljde i nadevom od sira, kajmaka i jaja. Svako ko ju je probao kaže da je veoma ukusna.
Ledena pećina
Najatraktivnija špilja Ušačkog pećinskog sistema je Ledena pećina. Duga je više od 2,5 kilometara i u njoj postoji malo, a bistro jezero. Lepotu ove pećine čine prostorije međusobno povezane strmim kanalima ukupne dužine oko 2.100 metara, kao i nekoliko stubova prošaranih crvenkastim i plavičastim nijansama.
