Vatikan, koji je ranije maltene sve okvalifikovao kao dekadenciju i jeres, počevši od američkog praznika ’’Noći veštica’’ do filmova ’’Tvajlajt: Mlad mesec’’ i ”Da Vinčijev kod”, imao je samo reči hvale za ’’Simpsone’’ što se tiče filozofije, posebno zato što neke segmente religije i katoličanstava crtani film dovodi u pitanje.
’’Da nema Homera Simpsona i ostalih likova iz crtaća, mnogi ne bi znali kako da se nasmeju’’, navodi se u tekstu katoličkog lista po imenu ’’Aristotelove vrline i Homerova krofna’’.
List, koji je čestitao stvaraocima ’’Simpsona’’ 20 godina postojanja, istakao je da su uspeli da crtane filmove približe odraslim ljudima.
Tekst navodi da je crtani film pisan na ’’realističan i inteligentan način’’, mada je ukazao da su neke stvari za kritiku, kao što su prost rečnik i nasilje u nekim epizodama jednog od najpopularnijih animiranih filmova svih vremena.
’’L’oservatore Romano’’ interpretira dosadne mise koje drži sveštenik iz crtaća Prečasni Lavdžoj, kao i dijalog Homera Simpsona sa Bogom, kao vrstu ’’teologije Simpsonovih’’.
Časopis je naveo Homerovi lapsusi kada umesto Boga kaže Supermen(’’Inače nisam religiozan čovek, ali ako si gore, spasi me Supermene’’), ili umesto Isusa kaže ’’Džibus’’, pokazuje stremljenje modernog čoveka ka Bogu.
Homer Simpson: ”Spasi me Džibuse!”
’’Homet nalazi svoje poslednje utočište u Bogu, iako nekada neverovatno pogreši ime Tvorca, ali sve su to male greške. Bog i on se dobro poznaju’’, navodi se u tekstu.
