Gombar otkriva da Vatikan traži tapije kuće u kojoj je 26. avgusta 1910. godine rođena njegova tetka Agnesa Gondža Bojadžiju, poznatija kao Majka Tereza.
– Nedavno je kod mene došao čovek iz Italije. Preneo mi je poruku Vatikana tražeći da prihvatim intervju u kome bi italijanskoj javnosti ispričao priču o svojoj borbi dokazivanja vlasništva nad imovinom Majke Tereze. Ako to učinim, smatram da ću povrediti svoju državu, a to ne želim. Veoma mi je žao što Vatikan traži tapije njene imovine, a Makedonija za njih uopšte nije zainteresovana – sa žaljenjem veli Alojz Gombar.
Imovinu Majke Tereze, tačnije samo plac na kome se nalazila njena kuća u centru Skoplja, Alojz Gombar je dobio od ujaka Antona Josifovskog, koji nije imao svoje dece, pa se o njemu sve do njegove smrti brinuo Gombar.
Ahmeti se žalio papi
Zbog odluke kabineta premijera Gruevskog da se u centru Skoplja izgradi pravoslavna crkva, vladin koalicioni partner, lider albanske Demokratske unije za integraciju (DUI) Ali Ahmeti još početkom februara 2008. požalio se Svetoj stolici. |
Prethodno je Anton Josifovski tapije na imovinu Agnese Gondže Bojadžiju dobio od svog oca Džona Josifovskog, dede Alojza Gombara i strica Majke Tereze. Njemu su nasleđe ostavile majka i sestra Majke Tereze, Dronda i Aguša. One su testament o tome sastavile u glavnom gradu Albanije Tirani odakle nisu mogle da se vrate u Makedoniju jer je Enver Hodža zatvorio granice.
– Tapije čuvam kao najvrednije relikvije. Pošto se Majka Tereza odrekla svoje imovine u Skoplju i otišla u svet da pomaže siromasima, ja sam nasledio sve. Nažalost, pravo nad zemljištem sam zatražio tek pre pet godina jer sam se do tada bojao da ne budem pogrešno shvaćen, a i plašio sam se da se ceo slučaj ne ispolitizuje.
Zemljište je 1957. godine upisano kao državno, a pošto sam propustio rok za denacionalizaciju, ja sam, praktično, izgubio nasleđe. Zato danas molim makedonske vlasti da me više ne ignorišu i da mi konačno dozvole da ostvarim svoje zakonsko pravo koje mi pripada – kaže Gombar, verujući da će na kraju istina, ipak, pobediti.
Njegova priča našem listu zainteresovala je i Svetu stolicu, koja je u Skoplje poslala svog emisara u pokušaju da se dokopa tapija imovine Majke Tereze. Kada smo Gombara zamolili da nam sve to detaljnije objasni, on je odjednom ućutao. Uglavnom, nepoznati Italijan posetio ga je odmah nakon članka objavljenog u "Vestima".
Država mi osporava korene– Niko ne može, niti ima pravo da mi osporava korene. Time što mi država ne priznaje pravo nad imovinom Majke Tereze, u stvari, negira našu rodbinsku vezu, a to ne može. Ja sam jedini njen živi rođak i naslednik. Dokaz su pisani dokumenti koje posedujem, a čiju validnost, koliko god pokušavali, neće moći da ospore. |
Gombar neće zasad da otkrije o čemu se tačno radi, jedino priznaje da mu Vatikan ne traži tapije kuće zbog muzeja, nego je u pitanju neki drugi tajanstveni razlog.
Danas se na travnjaku pored trotoara trga u centru Skoplja nalazi mala bronzana ploča koja svedoči da se tu nekada nalazila kuća Majke Tereze.
Sjaj sa bronzane ploče prepuštene zubu vremenu odavno je nestao, ali ne i želja skopskog zlatara da povrati makar zemljište na kome se nalazio dom njegove tetke, poznate misionarke, humanistkinje i nobelovke. Iako poseduje tapiju i druge dokumente, vlasništvo nad zemljištem mu ne priznaje ni opština, ni gradski katastar.
Teška bitka sa makedonskim pravnim sistemom nijednog trenutka ga nije pokolebala da se odrekne nasleđa Majke Tereze, iako je do sada na aukcijama bilo gde u svetu za debele pare mogao da proda tapije kuće Agnese Gondže Bojadžiju.
– Da sam ih prodao, prodao bih svoju i dušu cele familije. Takva odluka bi za moju familiju bila sramna i izdajnička. Ovo činim iz ličnih razloga, a najmanje me interesuje novac, koga imam dovoljno. Imovina koju tražim zauvek će me povezivati sa mojom tetkom Majkom Terezom – kaže Gombar, najavljujući da će pravdu, ako treba, dokazivati i na sudu.
U strogom centru Skoplja, na mestu gde se nekada nalazila kuća Majke Tereze, danas se uveliko radi. Građevinske mašine raščišćavaju teren za izgradnju "kapitalnih objekata".
Neki veruju da će tu niknuti spomenici makedonskim revolucionarima, dok su drugi ubeđeni da će biti podignuta crkva Car Konstantin i carica Jelena, koja je u centru grada postojala sve do 1964. godine.
Kada je vlada premijera Nikole Gruevskog još 2008. godine obelodanila da na tom placu planirala da izgradi pravoslavni hram, krenule su polemike protiv zatrpavanja centra grada verskim objektima.
Suočena sa žestokim reakcijama javnosti, vlada je državni plac poklonila Makedonskoj pravoslavnoj crkvi, koja je onda na sebe preuzela obavezu da tu izgradi crkvu. Na to su istog časa reagovali Albanci i Turci, tražeći lokaciju za obnovu Burmali džamije, koja se do 1925. godine, kada je srušena, takođe nalazila u centru Skoplja.
Izgradnji crkve na glavnom gradskom trgu i danas se, žešće nego ranije, protivi deo javnosti i neke nevladine organizacije, a ponajviše albanska zajednica u Makedoniji koja naglašava da nije u redu da se na temeljima nekadašnje kuće Majke Tereze diže pravoslavni hram.
