Vaterlo: Hercegovina zauvek u srcu

Već godinama skupovi Hercegovaca, koji se priređuju pod sloganom "Hercegovina cijeli svijet naseli, a sebe ne raseli", najmasovniji su među skupovima u zatvorenim prostorima ne samo na području Ontarija, nego i cele Kanade.

BESEDA: Sveštenik Miroslav Ratković

Bolji poznavaoci prilika ovaj fenomen u godinama krize objašnjavaju činjenicom da Hercegovci punim srcem vole svoju rodnu grudu, svoju kršnu Hercegovinu, koju su mnogi sticajem okolnosti fizički zauvek napustili, ali ne i u sećanjima i mislima.

SRDAČAN RAZGOVOR: Vojislav Dučić, Miodrag Dangubić, Dragan Grković i Cviko Vidaković

Voditelj programa je, uz dobrodošlicu gostima, naglasio da je u Vaterlo pristigao veliki broj gostiju iz Kanade i Amerike, a neki su došli čak i iz Austrije i Nemačke. Goste je pozdravio Jakov Vico, predsednik Kanadsko-srpskog dobročinstva "Jovan Dučić" iz Toronta, koje je organizator okupljanja Hercegovaca u gradovima u Ontariju.  

Vico je, naglasivši veliku ljubav koju svi Hercegovci osećaju prema majci Srbiji i svom zavičaju, istakao činjenicu da se rodnom kraju i konkretno pomaže. Tako će veliki deo prihoda sa ovogodišnjeg okupljanja zemljaka iz Hercegovine biti poslat trebinjskoj bolnici.

UPOTPUNILI LEPOTU VEČERI: Folklorni ansambl "Stevan Sinđelić" iz Kičinera

Sedmoj "Hercegovačkoj večeri" prisustvovao je i generalni konzul Srbije u Torontu Dragan Grković, takođe poreklom iz Hercegovine. Molitvu pred večeru održali su sveštenici Goran Gojković, Milan Jovanović i Miroslav Ratković, koji danas službuje u Vindzoru, a rođeni je Trebinjac. On se biranim rečima obratio svojim sunarodnicima i zahvalio im što rodnu grudu nikada ne zaboravljaju.

PESMA: Članice "Stevana Sinđelića"

Mišo Ćeklić je održao zdravicu "za čestitost zbora i sabora", a na junačke dane iz srpske istorije podsetio je guslar iz Kičinera Novica Stanić. Lepotu "Hercegovačke večeri" upotpunili su pesmom i igrom mladi članovi Folklornog ansambla "Stevan Sinđelić" iz Kičinera. Goste je zabavljao "Nostalgija bend" sa poznatim pevačem Vukosavom Govedaricom Kotom, koji je poreklom takođe iz Hercegovine.

DO SITNIH SATI: Kolo se vilo bez prestanka

Zabava je potrajala do u sitne sate, a kolo skoro da nije prestajalo. Na rastanku su se mnogi pozdravljali sa "Do viđenja dogodine", jer ovo je jedna od retkih prilika kada se rođaci, kumovi, komšije i prijatelji mogu okupiti na jednom mestu i zaboraviti sve krize i sve gripove i kada uz čašicu pića i prijatnog razgovora mogu do beskraja da oživljavaju uspomena na dane kada su bosonogi jurili po hercegovačkom kršu koji im je draži i lepši od svih belosvetskih prostranstava, gde ih je prst sudbine zauvek smestio.

Susreti koji mnogo znače   Jelena Čokorilo, konsultant u finansijskom sektoru u Torontu (završila fakultet političkih nauka i francuski jezik u Vaterlou i francuskom Lilu) kaže za "Vesti":   Jelena Čokorilo "Rođena sam u Mostaru i bez obzira na činjenicu da me život vodio preko velikog broja granica, Hercegovina je jedina geografska odrednica koju punim srcem mogu da zovem otaxbinom. Mi koji smo zadojeni poezijom Dučića i Šantića nikada nećemo moći da odolimo zvucima hercegovačke pesme. Važno je održati poznanstvo sa ljudima koje inače rijetko srećemo, ali je isto važno naglasiti da su identitet i tradicija koje smo donijeli u srcima jedino što ni vrijeme, ni novi jezici ne mogu da obrišu.   Mišo Ćeklić "Iako sam odrastao u Sarajevu, s ponosom se sjećam svoje Hercegovine i svog rodnog sela Slivlja, koje je nakada bilo najveće selo u Hercegovini – kaže Mišo Ćeklić, današnji stanovnik Toronta.   "Na ove skupove dolazim sa velikom radošću i mogu reći da cijelu godinu jedva čekam ovaj veličanstveni skup Srba, da susretnem brojne prijatelje iz zavičaja, da se istinski odmorim i proveselim. Rad u društvu "Jovan Dučić" sa ovim mlađim ljudima i mene podmlađuje, a imponuje mi što po tekstovima LJubiše Vlatkovića, koji su vrlo poučni za ljude iz dijaspore, glumim đeda Vasilija".   Vojislav Dučić, današnji stanovnik Otave, već 34 godine je daleko od svog zavičaja.    Vojo Dučić "Rođen sam u Fojnici kod Bileće i na ovim susretima Hercegovaca, na koje dolazim iz godine u godinu, osjećam se kao da sam ponovo u svom rodnom kraju. Ovđe dolazim da zagrijem dušu i srce, da napunim baterije do sledećeg susreta. Dolazim da vidim sve ove drage ljude koje ne mogu da vidim nigđe drugo u Kanadi nego na ovim "Hercegovačkim večerima". Želim da se zahvalim rukovodstvu društva koje čuva lik i đelo velikog Jovana Dučića".