Radujmo se, Hristos vaskrse! Radujemo se svi, Vaistinu vaskrse! A dan sunčan, pariska ulica Simplon puna, dug red za ulazak u Saborni hram Svetog Save, ikone se celivaju, sveštenstvo radosno, sveća na hiljade, na raznobojnom cveću pozavidele bi i najlepše botaničke bašte sveta.
Na sve strane pršti razdraganost. Posle molitvi na red je došla pričest, a tu, kako vernik otvori usta, tako prota Nikola prinese kašičicu sa vinom, eto, sjedinili se. Sa strane, uz oltar, kao klupko pčelica mlade članice SKD Izvor, sve u nošnji, preslatke i za izložbu su. Šarena jaja se razmenjuju, bratski i topli su susreti i zagrljaji, čestitanja iskrena. Može li rakijica? Može. Množe se u obližnjoj kafani “Kod Suzane”. Nazdravlje!
Uz polje treperavih sveća je Melanija, leđa joj čuva crvenokosa mama Lidija Andrejić, iz Crvenca su, okolina Svilajnca.
– Ko dođe u našu kuću – dobije jaje. Nosim jaja i na posao. Francuzi oduševljeni, neki su hteli da s nama boje jaja. Možda će to nastaviti i u svom domu – ispoveda se Lidija.
Noga za nogom, usporio Petar Pepi Petrović, a i otežao zbog džepova i torbe punih jaja.
– Moja Snežana ofarbala 60 jaja, za kćer Katarinu i sina Milašina, neka oni dele kome hoće. Jesu li se umorili? Ma, ja sam se najviše umorio, iza mene je 86 godina.
Dva Zorana, Eva, Đuro i Aleksi, prezimenom Kerkez i Radišić, u crkvu ulaze sa prelepim buketima jorgovana. Za uspomenu se fotografišu. I osmeh je tu.
Do njih Ivovići, Hercegnovljani: Željko, Aleksandra, Valentina i visoki Nikola, momčina i po, košarkaš Meca.
Na izlazu iz crkve zahuktane članice Kola srpskih sestara, svaka bi nešto da kaže, ovako sabiru:
– Obojile smo 3.000 jaja. Prota Nikola nas pogurkivao. I ručkom nas častio. Bog da ga dugo poživi!
Potom jaje uručuju 19-mesečnoj Ivani Stojanov, sva je u okicama, a i mama Slavica zadovoljno trepće.
Napolju, na stoličici, Vojislav Zdravković, nanizao 85 godina, prodaje mladi luk i jorgovan, po dva evra.
Odakle ste? – pitanje je.
– Iz Šamplana, ih, ovde sam 60 godina – odgovara.
A iz Srbije?
– Otac je iz sela Subotica kod Svilajnca, nije on sada ovde, umro je. Nego, gledaj, eno, moje babe, Obrenije, njoj je 89 godina.
Vojin Jagličić je muzikolog i muzički kritičar, “zavisi od dana”, objašnjava, u društvu je sa Anjom Radinović, pijanistkinjom. Prijavljuju:
– Zabrinuli smo se, danas u ulici Simplon nema ni harmonike ni pesme ni kola, izgleda da ćemo morati mi da zapevamo.
Boban, Lara, Luka, Nataša, Diana, Anastasia, Goca i Mirjana dežuraju uz prebogatu tezgu ispred novootvorene prodavnice Ukusi Balkana. Hej, kakva jaja! Samo što ne zaplešu.
– Porodično, mi Bogdanovići išaramo oko 3.000 jaja. Samo da znate koliko ih kupuju Francuzi, više od naših, njima to neobično, a nije im žao kad ih razbiju. Mada, moram da priznam, porazbijala su jaja i moja dečica Viktorija (4) i Anastasia (2). Deda Miki je kriv, sve im dopušta – opisuje Diana.
Veselim raspoloženjem ogrnuti su Miloš, Diana, Negovan, Stefan, Snežana, Sunčica, Goran i Miljan.
– Sa Kosova smo. Volimo li jaja? Uh, sve smo istucali i pojeli. Srećan Vaskrs! – horska je prijava.
Za sećanje na Vaskrs poziraju: Kami, Žustin, Teodora, Toma, Viktoria, Alesia i Elizabeta. Deca koja rastu.
Lepa Subotičanka Sanja Stevanović je sa kćerkama Petrom (10) i Pavlom (5), a slikom na telefonu svedoči šta ih čeka kod kuće: brdo šarenih jaja, pogača, kitnjasta, rascvetala se… Bravo, mama Sanja!
Nije lako oljuštiti jaje
Golem je posao oljuštiti jaje, Sofija Mićić (5) pokušavala, pa odustala, prlja ruke, tata Miloš će završiti.
A, mama?
– Marokanka je, otišla u Maroko. Moraćemo da prekrstimo. Slavimo Vaskrs sa prijateljem Miroslavom Jovanovićem. Svi smo iz Mladenovca – raport je Milošev.
Još je nešto zamolio:
– Čestitao bih uskršnje praznike svim Srbima i Jugoslovenima.
Golemo društvo
Kakvo društvo, golemo društvo. Uramili sto. Veseli do eksplozije.
– Mi smo porodice Vojinović, Pešić, Lakić i Jeftić. Je li dosta? – pitaju.
Dosta je. Živi i zdravi bili.
Dobročinstvo
Sastavni deo vaskršnjeg dana je dobročinstvo. U tu svrhu postavljeni su dugi stolovi nanizani jajima, bombonama, domaćim kolačima, šnalicama, ogrlicama, privescima, knjigo-obeleživačima, magnetima, nema šta nema, navali narode.
– Humanitarnom licitacijom prikupljamo donaciju za malenog Vukana Stoiljkovića. Pola miliona evra su prikupili dobri ljudi, treba još dva miliona. Izlečićemo mi našeg Vukana – kaže Dragoslava Gajić, a fotografišu se dve Danijele, Tamara, Dragoslava, Viktorija, Elizabeta, Teodora, Ana, Sofija, Anastasija i Luna.
A, momci?
– Biće, nadamo se – odgovaraju.
U produžetku štanda su članice Kola srpskih sestara. Zorica Isidorović i Suzana Lalović na donatorstvo pozivaju vernike, uzgred hvale predsednicu Božicu Duval Lazić.
Tu su i članovi SKD Izvor, u bogatim nošnjama, pogled ne odoleva, moraš im se nakloniti.
– Slatko, slano, šareno, bojeno, jednobojno, u korpicama, na komad, gusto, tečno, ima za svačiji ukus. Naša akcija Srcem za srce Srbije traje 11 godina, namenjena je deci Kosova. Ove godine u saradnji sa manastirom Visoki Dečani namenjena je osnovnim školama u mestima Banje, Goraždevac i Osojane. U avgustu je isporuka, Izvor će ih posetiti. Zemljacima poručujemo, pridružite nam se! – monolog je Dubravke Stijović, predsednice SKD Izvor.
Crveno je najlepše
Anabela Jovanović (6) je u crvenom, nijedno jaje nije tako lepe boje, doveli je tata Ričard, baka Vesna, deka Miodrag, stric Stefan, njegov drugar Cima i porodični prijatelj Boki, svi iz Leskovca, baka Vesna podnosi referat:
– Postila sam 48 dana i nije mi bilo teško. Nisu to ni verski razlozi, nego potreba. Što više starimo, sve više ulazimo u duhovnost. Ja sam i svaku sredu i petak samo na vodi.
Zdravlje na usta ulazi
Jovanovići su iz Vranja, složna porodica, u naručju Milana i Jelene su Dunja (4) i Pavla (1,5).
– Naravno da slavimo. Šta ćemo ručati? Neka to bude naša tajna, jer ako počnemo da nabrajamo nećemo se zadugo zaustaviti. Mi Srbi volimo da jedemo. Učili nas da zdravlje na usta ulazi – ispovest je Jovanovića.
