Ne računajući Drugi svetski rat, najduže razdoblje u kojem fudbalska reprezentacija Jugoslavije nije igrala utakmice bio je period od marta 1992. do decembra 1994. godine. Pune dve godine i devet meseci prošlo je između poslednje utakmice, koju je odigrao državni tim SFRJ, protiv Holandije u Zagrebu (0:2), do naredne, koja je postala već izvesna u onom trenu kad su Ujedinjene nacije novoj državi – SR Jugoslaviji, ukinule prvi, spoljni zid sankcija.
U tom paketu našle su se i sportske, što je automatski značilo da plavi najzad mogu da izađu na međunarodnu scenu.
– Sa Evropskog šampionata u Švedskoj ’92. smo bukvalno oterani, propustili smo Mondijal u SAD, a i kvalifikacije za naredni EURO u Engleskoj ’96. su već počele. To je značilo da ćemo dve godine igrati samo prijateljske utakmice. Kad je već tako, onda smo odlučili da pokušamo da "pucamo" na najveće. Zahvaljujući velikom ugledu Miljana Miljanića naš Savez je uspeo da ugovori prijateljsku utakmicu sa Brazilom – pričao je jednom prilikom Dragan Stojković.
Odluka je pala – plavi će se suprotstaviti "kariokama" 23. decembra na Olimpijskom stadionu u Porto Alegreu.
– Bila je to vest koja se odmah našla na svim naslovnim stranama sportskih listova. Brazil je nekoliko meseci ranije u Americi četvrti put postao svetski prvak i mogao je da bira s kim će i za koje novce odigrati prvu utakmicu posle osvajanja titule. Odabrao je baš nas, za simboličnu sumu. Još jedna počast ukazana nam je i time što je za mesto odigravanja odabran rodni grad tadašnjeg kapitena njihove selekcije Dunge – pričao je pokojni Branko Bulatović, dugogodišnji geeneralni sekretar FSJ.
Pod komandom kralja prvoligaških strelaca Slobodana Santrača, kome je data prilika da vodi državni tim, okupili su se naši asovi: Piksi Stojković je stigao iz Japana, Savićević, Jugović i Mihajlović iz Italije, Mijatović, Brnović, Đukić i Jokanović iz Španije. "Sani boj" je pozvao i debitante: iskusnog Dubajića i mladog Komljenovića iz Bundeslige i još sedmoricu igrača iz domaćeg prvenstva – Pandurovića, Nađa, Miloševića (Partizan), Šaulu, Govedaricu, Kocića (Vojvodina) i Đorovića (Crvena zvezda).
Ostaće zapisano da je Brazil slavio sa 2:0, golovima Viole u 26. i Branka u 67. minutu. U tom trenutku bilo je mnogo važnije da se naš fudbal vratio na veliku scenu…
|
Nađ: Za sva vremena
|
