– Crkva je kroz vekove kod svojih vernika negovala osećaj radosti sa željom da osete lepotu i dobrotu ovog praznika. Proslavljamo najveći praznik Vaskrs, kome prethodi odricanje od mrsne hrane, te kroz ispovest i pričest na liturgiji čistimo svoja srca kako bismo osetili radost praznika – objašnjava Simijonović.
Dobra saradnja sa Švajcarcima– Pomenuo bih naše dopunske škole i njihove nastavnike, koji se trude da decu uče o svom poreklu. Tu su takođe i naši – kaže sveštenik Simijonović, koji napominje i dobru saradnju sa švajcarskim crkvenim institucijama. |
Post je deo pripreme za radost koju iščekujemo za Vaskrs. Pored one fizičke forme posta koji je svakako koristan za naše zdravlje, kao vreme čišćenja organizma, za nas je mnogo bitniji post kao sredstvo jačanja ljudskog karaktera, savetuje sveštenik Simijonović.
On kaže da deca koja uz svoje roditelje naviknu na post i u to vreme ne podlegnu iskušenju da pojedu parče mesa ili čokolade, biće karakterno stabilnija da se kasnije odupru želji za cigaretama, alkoholom, drogom, laži i drugim negativnim porocima.
Sveštenik Simijonović je mišljenja da je za nekoga post besmislen, ali za mudre ljude on je životna škola samodiscipline.
– Kaže se da su naši dedovi bili mentalno jači i karakterni ljudi u odnosu na savremenog čoveka jer je nekada post bio deo godišnjeg ciklusa života, nešto što je bilo svojstveno normalnom čoveku.
Crkva parče otadžbine– Crkva je parče naše otadžbine u Švajcarskoj i mi treba da budemo lojalni građani zemlje u kojoj živimo, ali isto tako da negujemo ljubav prema zemlji u kojoj su koreni naših predaka. Sve ikone, tamjani, kandila, jezik koji se čuje na bogosluženjima, sve nas to podseća na našu otadžbinu. – Mi jesmo u ovoj zemlji stranci, ali imamo privilegiju da budemo ravnopravni građani ove zemlje. Naša deca su ovde rođena, ovde završavaju škole i traže poslove kako bi izgradili svoju životnu egzistenciju. Naša crkva neguje kontakte sa državnim i crkvenim institucijama zemlje u kojoj živimo i time želi da pokaže srpski narod kao narod koji ima svoju kulturu, duhovnost, prošlost i zdravu sadašnjost za bolju budućnost, ali i želju da utiče na dobar imidž naše nacije u ovoj zemlji – poručio je sveštenik Miroslav Simijonović. |
Sveštenik Simijonović nam kaže da su Druga ciriška parohija i srpska crkva u Cirihu svake nedelje pune vernike, i da je lepo služiti Bogu u takvoj zajednici gde su deca i roditelji, stariji i mladi zajedno okupljeni na molitvi, ali da je crkva najposećenija u vreme pravoslavnih praznika poput Vaskrsa.
– U vreme Vaskrsa u našoj crkvi ima puno vernika, tada se oseća malo veća buka u hramu, za vreme bogosluženja ne bi trebalo da se razgovara i remeti duhovna lepota službe bogu, ali se uvek radujemo kad vidimo kako ljudi u prazničnoj radosti čestitaju jedni drugima Vaskrs, lome vaskršnja obojena jaja uz tradicionalni pozdrav "Hristos vaskrse – Vaistinu vaskrse", radosno srce je uvek bučnije, i to je svojstveno dobrom raspoloženju, ali tu radost ipak treba ostaviti posle liturgije – napominje sveštenik Simijonović.
