Zamišljen kao poluga koja će Srbiju i Kosovo da približi makar na ekonomskom polju, Vašingtonski sporazum potpisan u Beloj kući 4. septembra prošle godine, iza sebe nije ostavio prepoznatljive rezulate. Politika ipak nije ostala po strani.
Entuzijazam koji je prošle godine iskazivao i tadašnji prvi čovek Amerike Donald Tramp, u čijem prisustvu su odvojene sporazume o normalizaciji ekonomskih odnosa, sa po 16 tačaka, potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i bivši premijer Kosova Avdulah Hoti, vremenom je klonuo.
Pa ipak, uprkos nezainteresovanosti aktuelne Vlade u Prištini da se bavi onim što stoji u ovom dokumentu, Amerika i posle dolaska nove administracije od aranžmana sklopljenog u Beloj kući nije sasvim digla ruke. Pokušaji Beograda da se po nekim tačkama, kao što je ona koja se odnosi na “mini Šengen”, nađe zajednički jezik, pali su u vodu.
“Kosovo miniralo 90 odsto sporazuma”
Profesor Slobodan Zečević sa Instituta za Evropske studije u Beogradu, kaže za Kosovo onlajn da su Albanci gotovo u potpunosti minirali Vašingtonski sporazum.
– Sproveli su deo koji se odnosi na ambasadu kosovskih Albanaca u Jerusalimu, a sve druge suštinske elemente koji se odnose na normalizaciju ekonomskih odnosa Srbije i Kosova, Aljbin Kurti je praktično minirao. Potpuno ignorišu pravilo da kada neka prethodna vlast nešto potpiše, da to obavezuje i onu sledeću – navodi Zečević.
“Amerikanci ne znaju šta će sa Kurtijem”
O tome da li je Vašington, posle odlaska Trampa uopšte zainteresovan da održi sporazum u životu, Zečević kaže da su Amerikanci relativno zainteresovani da se dogovor sprovede i da nisu potpuno odustali zbog toga što ga je zaključila Trampova administracija. Kako kaže, SAD su velika sila i mogu sebi mnogo toga da dozvole, ali imaju svest o kontinuitetu spoljne politike i sporazuma koji su zakjučeni.
– Vašington sam po sebi ne može da sprovodi sporazum, već mora da ima ljude na Kosovu koji će to da sprovedu, a očigledno da Kurti nije taj. Moj utisak je da Amerikanci oklevaju i ne znaju šta će sa Kurtijem, jer su već jednom menjali vlast na Kosovu, a Kurti kao ekstremni nacionalista očigledno neće da odustane od svoje strategije – kaže Zečević.
Vašingtonskim sporazumom Kosovo se obavezalo na jednogodišnji moratorijum na lobiranja za članstva u međunarodnim organizacijama, a kako taj rok ističe 4. septembra, analitičar Dardan Sejdiu očekuje da će Vlada premijera Kurtija već u ponedeljak poslati aplikacije u Interpol i druge evropske organizacije.
– Srbija će nastaviti sa svojom kampanjom zaustavljanja ili otpriznavanja Kosova. Ako nemamo neki novi moratorijum za još jednu godinu, onda ulazimo u drugo stanje, a to je da Kosovo traži priznanja i učlanjenje u međunarodne organizacije, a Srbija će nastaviti da bez prekida lobira protiv kosovske državnosti – ukazuje Sejdiu.
Povodom američkog izveštaja o upravljanju jezerom Gazivode, on kaže da su Amerikanci odradili ono što piše u Vašingtonskom sporazumu i dali izveštaj Vladama Kosova i Srbije, na kojima je sada hoće li to da primene ili ne, a o “mini Šengenu” on kaže da je “dobra PR priča”.
– Sloboda kretanja u sebi ima tri veoma važne komponente: sloboda kretanja, ljudi, robe i kapitala i ona ne znači da neko treba da se odrekne svoje državnosti. Ne može Kosovo da se odrekne svoje državnosti da bi ušlo u neku “mini Šengen” varijantu sa nekim državama koje nemaju problem međusobnog priznavanja. Kosovo ima problem priznavanja sa Srbijom, Srbija nastoji da se Kosovo odrekne svoje državnosti da bi bilo deo neke regionalne multilateralne teme, a to je nešto što Kosovo ne sme da prihvati – smatra Sejdiu.
