Košarkaški reprezentativac Srbije Vasilije Micić je sa Efesom postao šampion Evrope. Za veliki uspeh turskog tima najveće zasluge ima naš plejmejker. Iza sebe ima sjajnu sezonu, pošto je osvojio dve MVP titule. Izabran je za najkorisnijeg igrača ligaškog dela Evrolige, a isto priznanje dobio je i na završnom turniru ovog takmičenja. Tako je postao tek peti košarkaš u istoriji ovog takmičenja, koji je objedino ova priznanja. Prilikom dodele trofeja zapevao je čuveni hit “Noćas mi srce pati”.
U trenutku slavlja verovatno se setio tužnih i teških trenutaka, kada mu je pre dve godine preminula majka. Po povratku u Istanbul navijači su šampionima priredili fantastičan doček sa bubnjevima i trubačima. U slavlju je ponovo najistaknutiji bio srpski košarkaš, koji je zaigrao uz trubače na oduševljenje brojnih pristalica istanbulskog kluba. Potiče iz sportske porodice, otac je bio atletičar, a majka rukometašica. Njemu je na taj način bila predodređena velika karijera. U današnjem sportu sve je manje onih za koje se može reći da su istovremeno vrhunski sportisti i ljudi. Vasa je jedan od takvih: skroman uprkos velikim uspesima i neposredan. Uvek je lepo raspoložen i spreman za šalu. Zbog činjenice da je njegov otac Dragan veći deo vremena provodio na Kopaoniku, Micić se prvo zaljubio u skijanje. I u tom sportu bio je veoma uspešan, u mlađim kategorijama bio je prvak Srbije.
– Međutim, on je hteo samo košarku. I danas mislim da je bolji skijaš nego košarkaš. Ozbiljno sam radio sa njim i van terena na celokupnom obrazovanju. Nije samo poenta u sportu već i van terena dobiti formiranu ličnost – kaže ponosni otac Dragan.
On i sestra Nina, reprezentativka Srbije u snoubordu su njegovi najverniji navijači. Micić ističe da su sportski geni učinili da stigne do košarkaškog Olimpa:
Prelazak na teren pod obručima ubrzo je značio i rani odlazak iz rodnog Kraljeva. Prva destinacija bio je OKK Beograd, potom Crvena zvezda, zatim FMP pa na kraju Mega, za čiji je prvi tim debitovao sa 16 godina. Brzo se ispostavilo da se radi o vrhunskom, unikatnom talentu na mestu pleja. Imao je dobar dribling, “meku ruku” i izvanredan osećaj za promenu ritma. Posle loše epizode u Bajernu, usledila je pozajmica Crvenoj zvezdi, klubu za koji navija i koji mu je u srcu. Posle osvajanja Jadranske lige sa crveno-belima odlazi u turski Tofaš, a zatim u Žalgiris i to se ispostavilo kao fenomenalan potez. Stigao je u Efes sa statusom odličnog plejmejkera spremnog da bude lider ekipe, što mu je trener Ergin Ataman omogućio. Njegova naredna stanica je NBA liga i dres Oklahoma Siti Tandera. Odličan je prijatelj sa mnogim srpskim sportistima. Duško Savanović bivši reprezentativac ga je “zarazio” kvalitetnom literaturom od koje se danas ne odvaja. Sa Novakom Đokovićem je kao dečak igrao košarku na Kopaoniku. Najbolji teniser sveta mu je čestitao: “Svaka čast Vaso, potpuno zasluženo. Izgleda da se basketica sa Kopaonika iz detinjstva isplatila!”. Teška povreda kolena pre deset godina nije ga sprečila da se uspešno vrati na košarkaški teren. Oporavio se i stigao do zvezda.
