Dve skulpture spomenika posvećenog Indijancima “Kopljanik i strelac”, delo vajara nekadašnje Kraljevine Jugoslavije Ivana Meštrovića, mogle bi uskoro da budu uklonjene iz Grant parka u Čikagu, gde se nalaze od davne 1928. godine. To Meštrovićevo delo je na listi od 500 spomenika koje ispituje specijalna gradska komisija, zbog navodno negativnog prikaza Indijanaca.
Meštrovićeva dela krase prostor bivše SFRJ bez obzira na ideologiju, počev od spomenika Neznanom junaku na Avali i skulptura ispred Narodne skupštine Srbije, ali u SAD je drugačije. Veliki protesti antirasističkih aktivista naterali su gradonačelnicu Lori Lajtfut da osnuje komisiju koja se bavi spomenicima nakon što je nasilno uklonjen spomenik moreplovcu Kristoferu Kolumbu koji je otkrio američki kontinent.
Meštrovićevim konjičkim skulpturama Indijanaca, strelca i kopljanika izrađenih od bronze, kako navodi “Čikago monjuments prodžikt”, zamera se “romantizovani i redukovani prikaz Indijanaca”, što navodi na “rasizam, ropstvo i genocid”. Posebnu zabrinutost stručnjaka izaziva činjenica da više nema modela koje je Meštrović izradio. Odnosno, ukoliko i ove skulpture budu uništena, neće moći da se izliju nove.
Spoljnopolitički urednik časopisa “Kroniks” prof. dr Srđa Trifković celu ovu ideju naziva kulturnim brisanjem i kaže da ona monstruozno zadire u najtananije pore nasleđa evropskih civilizacija. On za “Vesti” napominje da govori isključivo o spomeniku “Kopljanik i strelac”, nevezano za kasniji ideološki razvoj Meštrovića (posle rata se nakratko vratio u Jugoslaviju da bi posetio Josipa Broza Tita i kardinala Alojzija Stepinca, osuđenog za saradnju sa ustašama).
Udar na civilizaciju
Trifković povodom mogućnosti uklanjanja nekih spomenika ističe da će samozvani branioci političkog čistunstva postmodernog vremena prema istim kriterijumima izbrisati “celokupan estetski, literaRni i filozofski opus naše civilizacije”. Tome se, kako ističe ovaj srpski i američki analitičar, mora stati na put.
Šef Predstavništva Republike Srpske u Vašingtonu i politički analitičar Obrad Kesić smatra da se levica u SAD ponaša kao talibani, ali se nada da će Meštrovićevo monumentalno delo biti odbranjeno.
– Njih ne zanimaju estetika i umetnost, već bukvalno tumače i uklanjaju sve što nije u okvirima njihove ideologije – objašnjava Kesić za “Vesti”.
Prema njegovim rečima, teško je predvideti šta će proizaći iz svega.
Sigurne u muzeju
– Nadam se da će biti i pokreta i pokušaja da se odbrani Meštrovićevo delo od napada i da će u lokalnoj zajednici uspeti da ne pokleknu pred pritiscima. Naime, neki u Čikagu vide vrednost tog rada, pa tako i njegovog opstanka. Nije kompromis uklanjanje spomenika, već bi to bilo popuštanje pod pritiscima – ističe Kesić.
Ukoliko ne bude razumevanja, Kesić kaže da bi bilo bi dobro da Meštrovićev spomenik završi bar u muzeju. On smatra da bi najbolje bilo da budu otkupljeni jer u Čikagu ne shvataju kontekst spomenika, ni šta je umetnik hteo njim da predstavi.
Indijanci se ne pitaju
Kesić podseća da je ovaj spomenik simbol Čikaga, grada u kom je odrastao i koji ime indijanskog porekla.
– Meštrovićevo delo povezuje starosedeoce s novim stanovništvom Amerike. Veliča ljude koji su zaboravljeni. Ali, interesantno je da nije je traženo mišljenje same indijanske zajednice. O sudbini ovih spomenika odlučuju svi osim Indijanaca – ukazuje Kesić.
On priča da se njegov otac družio sa Ivanom Meštrovićem, pa mu je ostao potpisani katalog radova ovog umetnika.
– Teško je razumeti to što se dešava širom Amerike, rušenja bez pijeteta prema umetnosti i osobama koje su stvorile ta dela – kaže Kesić.
Ponos SAD
Spomenike Ivana Meštrovića u Čikagu finansirala je Zadužbina Bendžamina Fergusona, a to delo je krajem dvadesetih godina 20. veka važilo za jedno od najboljih u spomeničkoj plastici. Osim “Kopljanika i strelca”, na spisku za preispitivanje su statue američkih predsednika Džordža Vašingtona, Abrahama Linkolna, Julisiza Granta i Vilijama Mekenlija, kojima se zamera promocija nadmoći belaca i veličanje ličnosti koje su imale dodira s rasizmom, ropstvom i genocidom.
Bez oružja
Skulpture Ivana Meštrovića u Čikagu su visoke oko pet metara, a s postoljem skoro 11. On je skicu počeo u Njujorku, a skulpture radio u Zagrebu. Velike pohvale je spomenik doživeo po postavljanju, pošto su “mišići konjanika skoro anatomski realni”, kao i što nemaju oružje u rukama.
