U nastavku priče o mističnom svetu gljiva podsećamo da su, kako iskusni ljudi kažu, sve pečurke jestive, ali neke samo jednom. Podsećamo da su među najotrovnijima – zelena pupavka, muhara, panterovka, bljuvara, ludara, otrovna brašnjača, planinska koprenka i rebrasta patuljarica.
– Pamet u glavu i ako ih sami berete u tihom lovu, ali i ako ih pazarite na pijaci – upozoravaju poznavaoci ovih plodova kojih, kako neki kažu ima na hiljade vrsta, a oboje naše šume u različitim godišnjim bojama raznim nijansama, veličinama i oblicima.
U našim krajevima rastu i šampinjoni, smrčci, hrčci, zekice, mlečnice, reduše, kružoliske, kolobarice, prstenke, mastiljavke, pupavke, lisičarke, vrganji, puhare, pa gljive sa drveća i panjeva. Ko bi rekao da ih ima, čak toliko? Pa, svaka od ovih vrsta po dve-tri podvrste.
Uz najotrovniju zelenu pupavku, koja je kao što smo naveli maltene zauzima prvo mesto, i leponogi vrganj, kojeg lako može neko da greškom ubere, jer je sličan pravom, jestivom vrganju – odmah tu je i muhara, koja, kao da “izigrava” fatalnu zavodnicu. Smatraju je najmagičnijom pečurkom na svetu.
Ima naučnika koji smatraju da je čuveno biblijsko drvo života, u stvari, ova gljiva i da je Eva umesto jabuke u ruci imala muharu, ali da je “crkva to sakrila od naroda”. Na fresci u jednoj francuskoj crkvi naslikani su biblijski motivi, a umesto jabuke u sredini naslikana je – pečurka. Fatalna lepotica već generacijama predstavlja simbol pečurke. Njena halucinogena svojstva su poznata od davnina, a u te svrhe je korišćena među američkim Indijancima, u Finskoj, Sibiru, Mongoliji… Naziv je dobila po čuvenom delu Albertusa Magnusa “De vegetabilibus” gde stoji: “Zovu je muhara zato što, ukoliko se smrvi, u mleku ubija muve.”
Otrovna brašnjača, pak, miriše na brašno ili krastavce. Ima belu kapu prečnika četiri do šest centimetara s upisanim nepravilnim koncentričnim krugovima oker boje. Listovi su beli i spuštaju se niz dršku. Meso je belo, žilavo. Izaziva takozvani muskarinski sindrom. Znaci trovanja su obilno znojenje, pojačano izlučivanje sluzi, zamućenje vida, nagli pad pritiska, bolovi i grčevi u stomak i dijareja.
Varljivi ukus brašna, a opasna je otrovnica ima i pečurka olovasta rudoliska. Kapa joj je prečnika od 5 do 15 cm, u centru ima malu grbu, a na beloj podlozi su vidljiva vlakna sivkastosmeđe boje. Javlja se tokom leta i jeseni u listopadnim šumama, a posebno voli hrastove. Na prvi pogled liči na jestive maglenke i đurđevače. Sumporača koja šalje otrov sa panjeva je veoma rasprostranjena vrsta gljiva. Šešir je prečnika dva do sedam centimetara, u početku je loptast, zatim blago ispupčen. Gladak je, jarkožute boje, ivica je prekrivena žutim dlačicama. Raste u velikim grupama na panjevima i stablima belogorice, ređe na četinarskim. Često se pojavljuje na mestima gde je i jestiva panjevača. Ne zaboravimo ni opasnu i podmuklu planinsku koprenku koja je smrtonosno otrovna, zatim rebrastu patuljaricu koju mnogi prepoznaju na prvi pogled, kao ni bljuvaru koja izaziva jako povraćanje.
Koma posle halucinacija
Panterovka je vrlo otrovna gljiva belog mesa s mirisom rotkvice, repe ili rena. Može biti maslinaste, smeđe, žućkaste, sive, crvenkaste ili beličaste boje. Kožica je lepljiva po vlažnom, a po suvom vremenu blista. Izaziva opasna trovanja, koja se u 20 odsto slučajeva završavaju smrću. Osoba je uznemirena, ima halucinacije, uzbuđena je, ljuta, zatim upada u komu sa jakim bolovima u želucu. Njena dvojnica među jestivim pečurkama je biserka.
Šumska sotona
Ludara, koju zovu još i svinjača, sotona, vražja gljiva. Pečurka Boletus satana je visoka između 10 do 25 cm. Šešir je širok pet do 30 cm, debeo, tvrd, najpre zatvoren ka dršci, kasnije otvoren s vijugavim obodom. Gornja površina kape je sivobeličasta, donja strana crvena, drška je zdepasta, gore žućkasta, a crvena u donjem delu. Meso je beličasto, prijatnog mirisa, ima ukus oraha. Raste leti u listopadnim šumama i na proplancima. Izaziva teške probavne smetnje i teške posledice kod dece i hroničnih bolesnika.
