U Srbiji na nekim poslovima može da se zaradi više nego u evropskim zemljama, što potvrđuje primer zavarivača na izgradnji Turskog toka koji, zavisno od iskustva i licence, primaju mesečno od 4.000 do čak 7.000 evra i uz to besplatan smeštaj i hranu.
Ova velika primanja donekle su ublažila deficit kadra, koji je pretio da uspori izgradnju trase gasovoda kroz Srbiju duge 403 kilometra. Kao spas je stiglo nekoliko desetina zavarivača iz država zapadne i istočne Evrope, od kojih su neki tamo proveli i više od decenije. Oni sada obavljaju varove na 50.000 tona cevi i ne kriju da su im motiv za povratak kući odlična primanja. Na Zapadu su imali oko 5.500 evra mesečno.
Iseljavanje trbuhom za kruhom postalo je srpska svakodnevica, pa je uvek vest kad se čuje za posao “na ceni”, koju inače podiže deficit radne snage na tržištu. Oni koji traže bolje na Zapadu svakako su srpski programeri, a oni su traženi u Srbiji. Ako ih nešto zadrži u domovini, onda je to dobra plata. U zavisnosti od stepena iskustva i programskog jezika koji se koristi, junior programer kod kuće mesečno zaradi 700 evra, oko 1.300 medior klasa, a senior programeri u proseku za mesec dobiju 2.261 evro.
Sa primanjima IT stručnjaka na srpskom tržištu trgovci ne mogu da se mere, ali su oni, kako kaže PR menadžer Infostuda Miloš Turinski, ispred njih prema ponudi i potražnji. Kuvari su takođe traženi i unutar i izvan granica Srbije, a Turinski ističe da i oni kod kuće mogu dobro da zarade ako su “majstori od zanata”.
– U toj branši prvenstveno nedostaje pravi kvalitet, što oni znaju, pa drže cenu – objašnjava naš sagovornik.
Koliko su važni za kuhinju, kaže Turinnski, znaju i sami poslodavci. Daje nam primer jednog vlasnika restorana koji je, u zavisnosti od znanja i iskustva, nudio platu od 900 do 3.100 evra. Inače, u kulinarskom umeću, prema njegovim rečima, postoje tri nivoa.
– Pomoćnik kuvara zarađuje oko 350 evra, kuvar iznad 500 evra, a šef kuhinje od 680 do 850 evra, pa i više – priča Turinski.
Osim kuvara, deficitarni su konobari, a to je naročito izraženo u turističkoj sezoni.
– Poznato je da se još od maja meseca ljudi ovih zanimanja iz Srbije i Bosne i Hercegovine spuštaju na primorje u Crnu Goru i Hrvatsku, a kako migracije pokazuju i na kruzere – kaže Turinski.
U susednim turističkim zemljama više zarađuju, a kad je reč o Srbiji, konobar će vam reći: “Ko još živi od bakšiša?” To dovoljno govori koliko su plaćeni.
– Zbog deficita u sezoni vlasnici kafića i restorana imaju problem jer konobar može da kaže: “Ako nećeš da me platiš, ima ko hoće” i da ode na primorje. Zato su neki poslodavci u Beogradu nudili dnevnicu od 2.500 dinara (21 evro) – otkriva Turinski.
Slabija je potražnja od ponude onih koji su se usavršavali za negu lepote, a veliki je deficit vozača koji u grupama odlaze na zapad.
– Vozači u Srbiji zarade 500 evra, na Zapadu pet puta više, dok ih u SAD plaćaju po kilometru, pa dugim vožnjama mogu da ostvare odličnu zaradu – objašnjava naš sagovornik razloge za odlazak.
Pritom, kako kaže, na tržištu rada ima mnogo onih sa B kategorijom za kombije i kurirske poslove, ali ne i ostalih kategorija.
– Srbiji je početkom godine nedostajalo 5.000 profesionalnih vozača, ali C, D i E kategorije, i, što je najvažnije s iskustvom, kakvi se traže na Zapadu, pa su autobuse u Gradskom saobraćajnom preduzeću Beograd vozili oni koji ni trase kroz grad nisu poznavali – priča Turinski.
U svakom slučaju, zaključuje on, pokazuje se da poslodavci bez obzira na profesiju hoće dobro da plate onoga ko ima i kvalitet i iskustvo.
Svi bi u carinike
Poslovi Infostud prošle godine su objavili 1.263 oglasa za vozače. Na svaki od njih je konkurisalo prosečno manje od 50 kandidata jer su deficitarni i u zemljama EU, pa tamo odlaze na rad. Ipak, najpopularniji je, sudeći po prijavama, bio posao carinika, gde se na oglas za jedno radno mesto prijavilo čak 146 kandidata.
Đe na zapadu ima varioc 5.500 €, ne lažite taj nesrećni narod!