Posle 30 godina od počinjenog zločina i nakon nekoliko odgađanja koja su veoma često opravdavana i pomalo bizarnim razlozima, u Sarajevu je napokon počelo suđenje optuženima za masakr vojnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici 1992. godine.
Prvooptuženi je predratni i ratni član Predsedništva BiH Ejup Ganić, a uz njega je na optužnici još devet osoba koje su osumnjičene da su 3. maja 1992. godine organizovali i počinili napad na nebranjenu mešovitu kolonu vojnika i civila zaposlenih u JNA koja je bila pod pratnjom mirovnih snaga UN-a. Optužnica je podignuta 27. aprila nakon niza opstrukcija i osporavanja, a podsećamo, ovaj slučaj je u protekle tri decenije nekoliko puta istraživan u Tužilaštvu BiH, ali do optužnice nije dolazilo. Baš zbog silnih opstrukcija ni porodice žrtava nemaju veliko poverenje u pravosuđe BiH, a dobar deo njih očekuje farsu.
– Zašto lažemo naraštaje koji dolaze, zašto ne kažu istinu? Ako se krenulo do Doma JNA, da se pomogne ljudima, zašto su oni ubijeni? Priča je da paravojne muslimanske snage nisu imale naoružanja, a od čega su gorela vozila, pa tela pripadnika JNA su bila ugljenisana. Ne može se govoriti o suživotu, dok god istina ne izađe na videlo. Pitamo predstavnike federalne vlade, pripadnike Zelenih beretki, Teritorijalne odbrane, federalne medije, koliko je 3. maja poginulo njihovih ljudi. Nijedan. Bila je to klasična sačekuša – poručili su preživeli nedavno na obeležavanju godišnjice zločina u Istočnom Sarajevu.
Rasvetliti sve zločine
– Dobro znamo šta se dešavalo sa optužnicom. Nakon što je podignuta dugo smo čekali da bude potvrđena iako je nejasno zašto je Sud BiH to radio imajući u vidu da tužioci imaju na raspolaganju ogromnu količinu neoborivih dokaza – kaže za “Vesti” direktor Centra za istraživanje ratnih zločina RS Milorad Kojić.
On kaže da se svi koji se bave ratnim zločinima u Srpskoj, ali i porodice žrtava zločina u Sarajevu očekuju da suđenje za slučaj “Dobrovoljačka” otvori i pitanje ostalih srpskih stratišta u glavnom gradu BiH.
– Na osnovu raspoložive dokumentacije imam puno pravo da kažem da je zločin u Dobrovoljačkoj bio samo početak onog što se narednih godina u ratnom Sarajevu dešavalo. Tamo za Srbe nije bilo mesta. Zato očekujem i podizanje drugih optužnica jer se ovo ne može završiti samo na Doborovljačkoj – kaže Kojić.
Primeri surovosti
Kojić kao primer navodi slučajeve dvojice poznatih sarajevskih intelektualaca.
– Svi u Sarajevu se prave gluvi i nemi na slučaj ubistva uglednog lekara Milutina Najdanovića. Niko ne govori o tome kako je muzičar Slobodan Samardžić sa dvoje komšija odveden iz stana i potom ubijen, a za njegovim posmrtnim ostacima još uvek se traga. Niko za to nije odgovarao – navodi Kojić.
Napad po svaku cenu
Svakako najpoznatiji široj javnosti među optuženima je Ejup Ganić i upravo njega optužnica tereti u najširem smislu i praktično označava kao glavnog kreatora operacije. U optužnici je navedeno da se ponašao suprotno odluci Predsedništva BiH od 27. aprila 1992. godine o načinu i pravcu mirne evakuacije komande i civilnih lica u pravcu Lukavice, te da se kontinuirano i u više navrata protivio tom dogovoru. Navodi se da je podstrekao rukovodni kadar Teritorijalne odbrane Republike BiH, među kojima optuženog Zaima Backovića da naredi pripadnicima Teritorijalne odbrane da napadom preseku i zaustave kolonu JNA. Navodi se da Ganić nije imao ovlašćenje da menja dogovor koji je postignut s predstavnicima Unprofora i Evropske zajednice.
Na spisku i 227 svedoka
Podsetimo, osim Ganića, optuženi su Zaim Backović, Hamid Bahto, Hasan Efendić, Fikret Muslimović, Jusuf Pušina, Bakir Alispahić, Enes Bezdrob, Ismet Dahić i Mahir Žiško. Njih optužnica tereti da su u okviru svojih funkcija i ovlašćenja u vojnim, policijskim i civilnim strukturama, zajedno sa svojim podređenima, planirali, podstrekavali i izvršili napad na nebranjenu kolonu. Oni su optuženi i da nisu sprečili ubistva i ranjavanja vojnika i civila, da su propustili da kazne izvršioce ubistava i ranjavanja, da su mučili i nečovečno postupali prema zarobljenim vojnicima, da nisu sprečili ni kaznili izvršioce, te da su pomagali počiniocima nakon počinjenog zločina.
Tužioci su prikupili dokaze koji se odnose na stradanje osam žrtava sa utvrđenim identitetom, među kojima ima i civila i sanitetskog osoblja, zatim, za ranjavanje 24 osobe, zarobljavanje više desetina vojnika i civila koji su mučeni i zlostavljani. Uz optužnicu je predloženo saslušanje 277 svedoka, kao i nekoliko veštaka, a priloženo je više od 500 materijalnih dokaza.
Imajući u vidu tromost Tužilaštva BiH kada je u pitanju procesuiranje zločina nad Srbima, srećna je okolnost da je još deset osoba koje se dovode u vezu sa zločinom među živima. Jovan Divjak koji bi se gotovo sigurno našao na optužnici preminuo je pre godinu i po dana. Iz Republike Srpske i dalje upozoravaju da se, i pored toga što pravda kasni 30 godina, mora biti na oprezu kada su u pitanju ovakvi slučajevi. To, dodaju iz Banjaluke, najbolje potvrđuje odugovlačenje suđenja Atifu Dudakoviću, kao i beg u Tursku Sakiba Mahmuljina koji je nedavno prvosnažno osuđen za zločine mudžahedina na Ozrenu.
Zatirali cele porodice
Na Kazanima, jednom od najvećih stratišta sarajevskih Srba u građanskom ratu u BiH, obeleženo je 29 godina od stravičnih zločina.
Tačan broj Srba koji su mučeni, ubijeni na najsvirepiji način i bačeni u duboku jamu verovatno nikada neće biti utvrđen. Gradonačelnik Istočnog Sarajeva Ljubiša Ćosić istakao je da mnogi podaci govore da je ceo grad srpsko stratiše, a da je na Kazanima zločin bio organizovan i sistematski jer su mnoge porodice zatrte. O tome svedoči i podatak da se oko 400 sarajevskih Srba i danas vode kao nestali.
– Presude za te zločine ogolile su svu nesreću Sarajeva u ratu i sve što je bilo vezano za nameru da se Srbi koji su ostali u gradu se sistematski unište. To su sprovele razne kriminalne grupe, ali i takozvana Armija BiH. Srbi su progonjeni i to počev počev od pretnji porodicama i izuzimanja od pomoći, pa do slanja u radne vodove, izvođenja na prvu liniju, pa do odvođenja u bezbrojne zatvore u gradu – naveo je Ćosić.
