Zelena terasa ostrva, tako drugačije Španci nazivaju seoce Valjdemosa, smešteno na samo 18 km od prestonice Palme, u srcu planine Tramuntana. Prvo što se zapazi dok se vijugavim putem približavate ovom idiličnom selu jeste kartuzijanski manastir, koji je preživeo zub vremena i ugostio mnoge znamenite ljude iz raznih epoha. Kralj Haime Drugi je 1309. godine tu izgradio kraljevsku rezidenciju za sina Sanča koji je bolovao od astme, nadajući se da će u Valjdemosi uspeti da prebrodi svoju bolest. Godine 1399. rezidencija je pretvorena u manastir (Kartuja), a manastir je vremenom pretvoren u muzej, ali raskošni ružičnjak, rustične drvene rezbarije i mirna dvorišta još šapuću priče o prošlosti. Možda Valjdemosa i ne bi bila toliko autentična da se u njoj 1839. godine nisu voleli Žorž Sand i Frederik Šopen. Sandova u knjizi “Zima na Majorki” pripoveda o svom boravku na ostrvu, posebno stavljajući akcenat na lepote Valjdemose. Mnogo dokumenata iz vremena kad su ljubavnici boravili i danas je dostupno posetiocima njihovih odaja u Kartuji. U manastiru se nalazi muzej sa zbirkom savremene umetnosti, štamparijom iz 17. veka i manastirskom apotekom koja je jedan od najstarijih spomenika u Španiji i najočuvaniji u Evropi. Tu je i klavir koji je pripadao Šopenu, na ulazu u kompleks je Šopenova bosta, a tokom cele godine u Salonu Šopen se održavaju koncerti. Ako posetite ovo mesto imaćete priliku da bar nakratko uživate u arijama velikog kompozitora koje će izvesti neki mladi španski pijanista.
Dušu Valjdemose, koja je ime dobila po mavarskom zemljoposedniku Musi (Musa Valledž) čine saksije okačene po zidovima kamenih kuća, stabla pomorandži, limuna, badema i maslina, bašte u kojima žitelji opušteno piju gustu, kremastu toplu čokoladu, inače lokalni specijalitet. Uske i strme kaldrmisane ulice su pešačke zone (bez automobila), a prošarane su zanatskim radnjama, umetničkim galerijama, kafićima i restoranima. Iako smeštena u planinskom predelu, Valjdemosa je dobar izbor i za one koje vole more, jer su prve plaže u podnožju, na samo 10 minuta vožnje.
Zavičaj svetiteljke
Da je Valjdemosa uvek bila i prestonica duhovnosti govori činjenica da je rodno mesto Santa Cataline Tomas. Zvana “beata” (blažena), ona je neprikosnovena heroina sela, proročica koja se vratila u manastir u 21. godini i ostala do smrti 1574. godine. Iako nikada nije videla Devicu Mariju, već nekoliko anđela, papa Pije Šesti je beatifikovao 1792. godine. Godine 1930. papa Pije Jedanaesti proglasio je svetiteljkom, a
u znak zahvalnosti crkva mu je posvetila malu kapelu u kojoj se čuva nekoliko njegovih moštiju. Svakog 28. jula u Valjdemosi se održava procesija u čast Beati, a u njeno ime otvoreno je i svetilište.
Centar Kosta Nord
Poznati holivudski glumac Majkl Daglas kupio je 1989. godine sa svojom suprugom, koja je deo detinjstva provela na Majorki, vilu Posesio Sestaka, jednu od najlepših na ostrvu, koja je nekad pripadala nadvojvodi Luisu Salvadoru. Zatim je sa svojom drugom suprugom i fondacijom Kosta Nord, Daglas stvorio kulturni centar koji je prodao vladi Baleara 2004. godine. Majorčani su ga dočekali sa mnogo simpatija, a on ponekad na nekoliko dana svrati u ovu oazu mira i zelenila.
Koka de patata
Slatkiš od krompira koka de patata (coca de patata), još jedan je zaštitni znak Valjdemose. Pecivo je napravljeno samo od krompira, bez brašna. Krompir se peče na poseban način, pa ko ne zna od čega je kolač, može da pomisli da je u pitanju standardno brašno. Leti se slatkiš jede uz horćatu, tradicionalno piće od badema, a zimi uz toplu čokoladu. Od drugih delicija treba probati sobrasadu (sušenu kobasicu), jelo od povrća tumbet i tradicionalni biljni liker hierbas.
